Модели прилагођавања

Модели културног прилагођавања могу се препознати на индивидуалном и на институционалном нивоу. У мини окружењу, као изразита мањина (програм развоја Тополе), странци су били приморани да допусте да превладају локални модели комуницирања (на пример, повишен тон, јака гестикулација и наређивање). Тамо где су правила понашања подешена према локалним "потребама", до тога се дошло увођењем вертикалне хијерархије, уз слободније коришћења радног времена.

У разговору о искуствима стеченим током развоја "Хаузмајстора", оснивач и већински власник предузећа закључио је: "Није могуће у једном ентитету направити пословну културу изоловану од пословне културе и културе уопште у средини у којој радиш. Значи, пословна култура је рефлексија тога што видиш у породици, читаш у новинама и видиш у граду у коме живиш, или тога како су те подигли родитељи". Генерални менаџер истог предузећа, представио је искуство "Хаузмајстора"користећи метафору: "Ми смо покушали да направимо ′шопску салату′ – да измешамо нови професионални приступ бизнису са цртама локалног карактера".

Интересантну "теорију" културе понудио је један од страних експерата програма преношења институционалне културе у Министарство пољопривреде. Она је заснована на типологији организационе културе Чарлса Хендија примењеној на процес транзиције, у којем се у једној институцији истовремено појављују опречни типови културе. У складу с овим концептом, у Министарству пољопривреде препознаје се организациона култура типа "Аполон", проистекла из локалне административне културе, у којој се инсистира на хијерархији и формалности. Паралелно, запослени се понашају у складу са културом типа "Зевс", можда проистеклом из српске традиционалне културе, у којој се лојалност ставља изнад формалности. Такве унутрашње неконзистентности стварају пукотине у структури институције и нарушавају ефикасност њеног деловања.

Постављајући питање да ли Србија у својој пост-социјалистичкој трансформацији има доминантну и проактивну "културу капитализма", аутор анализе економских идеја у Центру за либерално-демократске студије тврди да многобројна истраживања показују да "грађани Србије не испољавају само једну доминантну вредносну оријентацију, већ пре мешавину полупечених и недовршених вредносних система, уз супротстављање старих и нових, традиционалних и модерних, социјалистичких и капиталистичких, неолибералних и неоконзервативних, источних и западних, левих и десних идеја". Према овом аутору, "вредносно-политичка конфузија у главама грађана Србије може бити објашњена њиховом недовољном информисаношћу, али што је још важније, располућеношћу између мукотрпне транзиције и жеље за бољим животом".

Истраживање је показало да се тензије и конфликти при преношењу западне пословне културе у нашу средину јављају као последица супротности између формалних и неформалних промена и односа, представа и реалности, краткорочног и дугорочног планирања, наметнутих обавеза и мотивација, хијерархије и квалитета међуљудских односа. Тензије се такође јављају због различитих приступа клиjентима, буџету, ценама, профиту, стандардима, правилима, пословном плану, радном времену и месту, ефикасности, хијерархији, својини, процедури.

Истраживања у оквиру пројекта "Културни додири у европској економији и друштву након приступања Европској унији" координирају Центар за политичке студије Централноевропског универзитета у Будимпешти и Институт за хуманистичка истраживања у Бечу, а финансира их Европска комисија.

Чланови истраживачког тима пројекта из Србије су: Сретен Вујовић, Владимир Вулетић, Весна Вучинић, Илдико Ердеи, Александра Јовановић, Младен Лазић, Владимир Миоков, Слободан Наумовић, Јелена Пешић и Александар Стевановић. 

* Етнолог, доцент на Филозофском факултету Универзитета у Београду