Лопта од поморанџе и танга

Најосновнија туристичка тура обиласка Бразила траје 21 дан! Од Београда до Рио де Жанеира проведе се у лету и чекању на преседање, најмање 20 сати. Цене солидних аранжамана су преко 1 500 евра, и то за краће туре. Логично питање је: вреди ли трошити време на гужвање у авиону и спискати новац за далеки Бразил, пун криминала, уместо да се обиђе пола Европе? Одговор је – вреди, наравно да вреди! Бразил је чудо, каквог Европа нема.

– Праву слику животу неке земље, можеш добити само на пијаци– каже светски путник Слободан Мићић. Бразилске пијаце су Али–Бабина пећина тропа. Црвено жуте манге, златасте папаје, бледозелени кокосови ораси, пругасте лубенице и разноврсне диње. Онда долази до шока, непознатих облика, укуса и мириса: „каки” парадајз са укусом смокве, „жака”, тиква са укусом брескве. Рука ће поћи и ка „тамаринду” - боранији испуњеној мрким пекмезом. Затим, „маракужа”–подсећа на нар. „Гојаба”, боје зреле дуње са бакиног ормара, киселкасата и слатка у исто време. „Фрута до конде” – (грофовски плод); чудно изрезбарена зелена јабука. „Фрута до пашао”, (плод страсти); то су велике беличасте бобице, испод чије љуштуре је пихтијасти плод...

Атракција Бразила су и Бразилци. Такав поглед на живот, ретко се среће. Колико је спокојан, колико богат, човек који се не жури! А много је спокојних Бразилаца. Да ли су и богати? Не, уколико се богатство мери новцем, али, када су неке друге вредности у питању, одговор је другачији. Осим Рио Де Жанeира или 25 милионског Сао Паула, за које људи са обала Атлантика– древног Пернамбука, кажу да живe хистерично, остатак Бразила је у једном „вечно” успореном филму. Опет, за пословне људе света, Бразил је узаврела, нарастајућа лопта капитала, високих технологија, млазних авиона, енергије, производње, тржишта.

Огромни Бразил, величанствени Бразил, континент– „друга планета”. Од севера до југа је попут Европе као од Норвешке до Шпаније. Туристи који се упусте у авантуру обиласка унутрашњости Бразила, посетиће: Амазонију, Мате Гросо , Парану, Игуасу водопаде , пешчане дине и слатководна језера Марања.

Али, плаже! Замислите линију којој не видите крај – то је 7.500 километара дуга обала океана! На тој обали су хиљаде пешчаних плажа. Лепотице са карневала привлаче поглед. Кажу да се Копакабана и Ипанема боре за примат, на којој је од ове две најпознатије бразилске плаже светску премијеру имала - танга.  На плажама се игра фудбал. Учиниће вам се да у вештом пимплању лопте неког дечака видите потезе Роналдиња – и нећете погрешити. Фудбал је страст за Бразилце. Кад немају пара да купе лопту, деца Бразила игају фудбал – поморанџама..

Само ли замакнете од туристичких, уцртаних, умивених рута и примакнете се „меркадо”пијацама, обично крај обале, у мањим местима, отужни мирис шећера у лучким складиштима меша се са продорним мирисом кафе. Поред импровизованих тезги једе се фејжоада– национално јело (пасуљ са кобасицом и комадићима меса, посут брашном од маниоке). Слике са глобалних сајтова или агенцијских проспеката мало се искривљују јер су сасвим другачије од очекивања - јаче су, интензивније, животније и свакако опасније. Криминал је значајан део и тамна страна овог гиганта Јужне Америке.

Улични продавци, гомиле најшаренијег воћа, бескућници под сламнатим шеширима наслоњени на кућна прочеља… Мирис тропа нису само опојни мириси цвећа, већ и океана, соли, рибе али и труљења оног тропског којем ништа не одолева. На шареној сликовници тропске пијаце су и крештави, дречави, свет папагаја и птица Амазоније који омамљује грајом, али и сушена риба, месо на геометријским правилним гомилама по шареним поњавама.

Тамо где почиње пословна четврт, барокне грађевине у свим могућим бојама фасада мешају се са мермером и алуминијумским прочељима банака. Старе, питорексне, португалске цркве стешњене су бетоном новог и напредног света. Широке улице и богате радње, невероватан број чувара, стражара и приватних полицајаца истовремено уливају поверење и задају страх. Али човек се брзо прилагођава дисхармонији древног и модерног Бразила.

 ------------------------------------

Карневал у „Граду Бога”

Урбана легенда каже да сваки трећи мушкарац од адолесцентног доба па до позних година жели да гледа бразилску фудбалску репрезентацију на чувеној Маракани и посети карневал у Рију. Карневал у „Граду Бога”, како још зову Рио, почетком фебруара привлачи пажњу читаве планете а стотине хиљада туриста слива се са свих крајева земаљске кугле у вишемилионски град стиснут Атланским океаном, заливом Ботафого, на југу заливом Иља Гранде и у залеђу падинама Сијера де Кариока, по којој и све становнике овог јужноамеричког џина–земље зову кариокама, иако се то односи само на један узан појас уз океан. Тих дана карневала становници Рио де Жанеира имају само три приоритета: да певају, играју, шире добре вибрације и покажу уштогљеној, неопуштеној туристичкој маси како се забавља у великом Бразилу

-------------------------------------

Жангада

Јелена и Србољуб Којадиновић, чувени морепловци са једрењака Кли–Кли присећају се првог сусрета са Бразилом:

–На 30 миља (око 50 километра) од обале Бразила одједном из таласа „излази” глава покривена сламнатим шеширом. Човек седи на клупи и пеца. Ритмички се појављује и нестаје–трљамо очи, мислимо да је бродоломник. Усмеравамо једрењак према нестварној појави. Човек се поново појављује, опуштено, пријатељски нам маше. Види се да је сандук причвршћен за мајушни сплав од лаког балсовог дрвета, крхка направа, као живот. Маслачак на морској површини, оличење пркоса, део мора, као рибе, птице. Пуно је тих изненађујућих стварчица који нису ни сплавови ни чамци, већ нешто између њих. Све их је више како се приближавамо копну. Тек тада смо потпуно уверени да то нису бродоломници на сплавовима склепаним на брзину. Машемо рибарима који мирно седе на закованим сандуцима од пива. У углу усана крџа или поцрнела лула, лови за себе и своју породицу. Нешто размени да би имао брашна, уља, шећера, пиринча, дувана. Ко још живи тако мукотрпно, венчан са природом, у зависности од њеног даха ?