Бејби, бејби – не волим те

Британски електронски трио „Фејтлес” поново долази у српску престоницу. Бенд, који постоји већ 15 година и који је продао више од 12 милиона албума широм света, наступиће 24. априла у београдском „Експо центру” у оквиру турнеје на којој представља нови албум „The Dance”. Фронтмен лондонског састава Макси Џез присећа се у разговору за „Политику” фантастичне београдске публике и одличног провода, због чега се радује поновном сурету са овдашњим обожаваоцима:

– На таквим местима, која су недавно прошла кроз неке конфликте, људи се лакше поистовећују са нашом музиком и текстовима. На неки начин је и привилегија наступати пред српском публиком, која је преживела толико тога.

Нови албум излази у мају… Шта „нудите” фановима?

Сматрао сам да треба да се вратимо коренима. Имамо тако одане фанове и осећао сам да треба да им посветимо албум. Они воле денс нумере и зато смо диск „напунили” добрим денс песмама. Ако га слушате, одлично ћете се провести.

Пре неколико година било је спекулација да се „Фејтлес” распада…

Та прича је кружила…А ми смо само желели да се одморимо, али када један новинар то преувелича и напише да се разилазимо, онда ће и други о томе да пишу, јер ето имају „причу”. „Фејтлес” неће трајати заувек. Никада нећемо бити као „Ролингстонси” и свирати са 65 година. То се не сме десити! Сами ћемо спустити завесу. Ако на време станеш, онда ће твоје дело нешто значити, а ако настављаш до бесвести досадићеш људима. Ако нешто мрзим – то је досада.

Гајите велику страст према аутомобилима и ауто-тркама...

То сам први пут осетио када сам био сувозач мом другу Дејву, који је тада имао „голф” ГТИ 1 и толико је брзо возио да сам се ја питао: „Шта ког ђавола то радиш?” Али, онда ми је он показао неке тркачке цаке, и ја сам се „одлепио”. Најпре сам кренуо на картинг, а онда сам решио да почнем да се тркам у 43. години и толико ми се свидело да сам одавно навучен! Данас имам само пет аутомобила – „форд ескорт” из `79. године, „форд сијера косворт”, фантастично брз ауто из `89, „субару импреза” 1, и два спортска аутомобила који су безобразно брзи и врло бучни.(/slika2)

Је ли истина да су Вам својевремено одузели дозволу јер сте скупили превелик број негативних поена?

Хвала богу, вратили су ми возачку дозволу. Није ми било нимало пријатно када сам остао без дозволе и то је био још један од разлога што сам почео да се тркам. Прошао сам тест за ауто-трке, добио дозволу и почео да се тркам у „форд фијести”. Било је тако забавно! На ауто-тркама око себе имате 20 људи који покушавају да вас учине идиотом и још је, приде, опасно. Зато је сатисфакција већа, јер кад знате да сте близу заставице, осећате се фантастично, летите!

Колико је глас музичких уметника важан у савременом друштву?

Искрено, све мање је важан. Музичка индустрија је успела да „угуши” популарну музику. Ја сам одрастао током вијетнамског рата и сваке недеље би изашла песма о томе колико је страшан тај рат. Имали смо толико протестних песама, чак и када би се подигла цена нафте или пореза. Људи су писали о томе шта им смета. А данас пишу: „Бејби, бејби, ја те волим”… или „Ја сам у клубу, пијем „кристал”… Ако дискографској кући даш неку протестну песму, они ти кажу: „То је лепа песма, али не можемо да је продамо. Што мало не пишеш – бејби, бејби, волим те?!” Петнаестогодишњаке не занима ништа друго до да гледају Ем-Ти-Ви. Када сам ја одрастао, ако влада неке земље не ради добро, десетине хиљада студената се дигне и изађе на улице… Данас смо много себичније друштво, и жалим због тога.

Ватрени сте навијач „Кристал паласа”. Чули сте да репер Пи Диди хоће да купи „Палас”?

Та вест је, на срећу, демантована. Смејао сам се до бесвести када сам то чуо. Био бих против тога да он купи мој омиљени клуб. Ако неко хоће да купи „Палас”, онда мора да га воли колико и ја. Не бих волео да се нађемо у ситуацији у којој је сада „Манчестер јунајтед” и да су ту људи који на то гледају кроз новац. Када би неко „Палас” оставио у дубиози, унајмио бих плаћеног убицу!

Јелена Копривица