Рај за мераклије

Ко залута у истанбулски Гранд базар или Капали чаршију може бити сигуран само у једно – неће остати жедан и неће на један од 22 излаза или улаза који воде у ову претечу трговинског центра из 14. века изаћи празних руку.

А у овом малом наткривеном рају за потрошаче, у чијем склопу се налазе и полицијска станица, амам, две џамије, четири чесме, бројни ресторани, чајџинице, заиста се није тешко изгубити. У шездесетак улица у којима се дневно мимоилази између 250.000 и 400.000 посетилаца смештено је више од 4.000 продавница, у којима ради 25.000 људи, углавном мушкараца.

Треба ли рећи врло благоглагољивих трговаца, услужних, који знају или бар натуцају довољно српских речи да вас не пусте да тек тако прођете поред њихове продавнице. Наћи ће се међу њима и "земљак", који ће изјавити: "Ја сам из Пљеваља, али тамо никад нисам био" и Енвер из Сарајева који ће нашироко приповедати како се "сналази у граду" и многи други који ће на наш одговор на њихово питање одакле смо климнути главом с разумевањем: "Србистан". Уз "бујрум" и широки покрет руке, увешће вас у радњу, показати и шта сте хтели и шта нисте, понудити вам чај или кафу и упустити се у бескрајно ценкање, које је за њих питање части, а за купце питање вештине преговарања и – дубине џепа.

Намеравали то или не, страни посетиоци ће, заслепљени шаренилом тканина, гардеробе, оријенталних тепиха, искричавих кујунџијских рукотворина, шљаштећих сувенира, олакшати новчаник, а отежати своју путну торбу. И, можда, стомак. Јер, како одолети богатој понуди посластица, на челу с рахат-локумом, разног коштуњавог воћа и грицкалица, попут бадема, пистаћа, кикирикија, што се продају на деке и килограме?

Захтевнији купци префињенијег укуса ће благодет за своја непца потражити на специјализованој Египатској пијаци, где се могу купити сви знани и незнани зачини и чајеви са свих страна света. Посебно је цењен зачин шафран, а у понуди је турски, ирански, авганистански...

Иначе, турска кухиња, како су се потрудили да београдским новинарима представе организатори овог путовања (амбасада Турске у Београду, Министарство туризма Турске и "Туркиш ерлајнз", авио-компанија чије посаде трипут недељно лете на дестинацији Београд – Инстанбул), представља једну од најразноврснијих у свету.

Познаваоци тврде да се у Турској кува натенане и мераклијски, уз "лагану руку" код сипања зачина, чија употреба није строго разграничена код слатких и сланих јела, па се нана нађе у колекцији зачина уз црни, црвени, бели бибер, алеву паприку, кари, оригано...

Наше људе могу изненадити пистаћи и мирођија у паприци пуњеној пиринчем, али ће им ћуфте већ деловати познатије. Истина, овде се користе претежно јагњетина и јунетина и углавном сецкано, а не млевено месо.

Кад је о питама реч, турским кулинарима ретко ко може да конкурише.

Све што се овде прави од кора, слано или слатко, представља право чудо, јер су коре танке и хрскаве, а надев, подразумева се, обогаћен зачинима, па се тако у пити осети и резак укус алеве паприке.

И, наравно, у граду на мору једе се много рибе, наравно морске, али и речне. На цени су и шкољке, које се могу наћи и у јефтинијој инстант варијанти – улични продавци их ваде док се још пуше из уља које цврчи пред вама.

А после доброг ручка или вечере следи кафа. Турска, или арапска, или грчка, или српска, свеједно. Реч је о истом начину припремања и опуштеном уживању у предаху.

-----------------------------------------------------------

Улога кесе у животу туристе

Немојте се збунити кад вам на улазу у Плаву џамију дају кесу. Она је за ваше ципеле, јер у светилиште не смете ући обувени.

А тегет и небескоплаве мараме су ту да покрију вашу недоличну одећу. Тегет марама ће сакрити кратку сукњу са спуштеним струком која служи за показивање пупка или кратке панталоне, а плава је ту да огрнете гола рамена и превелики деколте.

На улазу у Долабахче палату посетиоци морају назути пластичне кесе преко обуће како не би оштетили скупоцене тепихе.

Узгред, и у другим приликама је згодно имати кесу уз себе. Рецимо, за ђубре пошто на улицама канте не постоје. Уклонили су их после серије терористичких напада, јер су у њих биле постављане бомбе.

-----------------------------------------------------------

Саобраћај и како се снаћи

Хаотичан саобраћај, мимо свих правила, с ретким семафорима и пешачким прелазима, с високим ивичњацима (кажу да се возачи не би паркирали по тротоарима, мада понекад пре делује да не би возили по њима), захтева приличну дозу храбрости, поготово за пешаке. Најбезбедније је, уз предуслов да имате добре рефлексе и брзе ноге, преко улице кренути за групом домаћих житеља који се врло самоуверено и прилично вешто провлаче мимо возила. Сами не покушавајте.

И у улицама кафаница и продавница пешаци нису сигурни. Нема опуштања, и туда се вози. Тако главном трговачком улицом иде трамвај, али је срећом, по групу београдских новинара, Таксим прошлог викенда био затворен за саобраћај због реновирања. Свако има своју Немањину.