Почело летње рачунање времена
МОСКВА – Русија, просторно највећа земља на свету, смањила је број временских зона на својој територији на девет, са досадашњих 11, пошто је председник Дмитриј Медведев оценио да би то могло да олакша управљање државом и оснажи њену економију.
Медведев је у обраћању нацији у новембру оценио да би број временских зона у земљи, која се простире на два континента - у Европи и Азији - требало смањити, наводећи да САД и Кина, такође земље које обухватају велика пространства, ефикасно функционишу са много мање зона, подсетио је Ројтерс.
Прошле седмице, Медведев је наложио влади да смањи број временских зона, оцењујући да ће то „помоћи да се удахне нови живот пословним активностима” у земљи.
У време када су, рано у недељу, руски региони померали часовнике сат унапред, како би се прилагодили летњем рачунању времена, то нису учинили житељи полуострва Чукотка и Камчатка на крајњем истоку земље и у региону Самаре на реци Волги и Удмуртије на Уралу.
Русија се простире на око 17 милиона квадратних километара и далеко је најпространија земља на свету, заузимајући више од деветине копна на нашој планети.
Ово је, могуће, тек први корак у смањивању броја временских зона у Русији, јер је председник Медведев предложио да он временом буде сведен на свега пет.
БЕОГРАД – Померањем казаљки на часовницима за сат унапред, у 02.00 часа почело је летње рачунање времена.
На основу Закона о рачунању времена, летње рачунање времена у овој години почело је последње недеље марта тако што се време у 02.00 часа померањем казаљки за сат унапред рачуна као 03.00 часа.
Према важећем закону, летње рачунање времена у Србији почиње последње недеље у марту, а завршава се последње седмице у октобру.
Циљ померања времена углавном је уштеда електричне енергије. Летње рачунање времена је код нас први пут уведено 27. марта 1983. године.
Од 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњој седмици септембра на основу одлука које је доносила влада, а пре четири године је донет нови закон у тој области и летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.
„Службено време” у свету помера се унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један сат, али тачан број сати и датуми измена одређују се на локалном нивоу и подложни су променама.
Померање казаљки у западној Европи уведено је почетком 70-их година, чиме се „продужава” дан, омогућује уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.
Све европске земље користе летње време, а датум померања казаљки различит је од државе до државе.
На северној хемисфери летње време почиње последње недеље у марту или прве недеље у априлу.
Померање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недеље, да не би узроковало веће проблеме за радно становништво.
Прелазак на летње и зимско време први пут је забележено 1916. године у земљама на северу Европе, а до сада је уведено у око 70 земаља, углавном на северној хемисфери.
Од 2002. године земље ЕУ, као и остале земље у Европи, одредиле су да почетак летњег времена буде последње недеље у марту а завршетак последње седмице у октобру.
Исланд је једина европска земља која не помера сатове.
На јужној хемисфери почетак и крај летњег времена је обрнут у односу на северну.
Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена.
Израел је, примера ради, до пре неколико година мењао летње време различито од остатка света, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла прелазити на израелско летње време.
Поједини астрономи су, међутим, против померања казаљки и вештачког „продужења” дана, макар се то правдало и економском рачуницом.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
