Милосављевић: Забрињава пад промета

БЕОГРАД – Пад промета на тржшиту који је почео прошле године и наставио се у прва три месеца ове забрињава, јер је мала тражња на тржишту знак недовољне куповне моћи становништва, изјавио је Танјугу министар трговине Слободан Милосављевић.

Он је навео да је то разлог због којег влада креће са новом подршком, пре свега грађанима, кроз субвенционисане кредите, која има за циљ да оживи домаћу тражњу, не само трајних, него и дневно потрошних артикала, како би се покренуо нови циклус у привреди, трговина вратила у нормалу, очувала њена основа и како би неколико стотина хиљада запослених у трговини сачувало радна места. Трговина трпи ударе светске економске кризе као и остали сектори, а лане је промет у трговини два пута више опао него вредност бруто домаћег производа (БДП) - негде око 6,6 одсто у односу на 2008. годину - и тај тренд пада је настављен.

„Највећи проблем домаћег тржишта је мала тражња, ниска куповна моћ и један стално присутан страх обичних људи да ли ће сачувати своје радно место и да ли ће од својих месечних примања успети да покрију трошкове и да обезбеде себи и својој породици пристојну егзистенцију”, рекао је Милосављевић и као главни циљ маакроекономске политике владе за ову годину навео управо очување куповне моћи „на што вишем могућем нивоу”.

Министар је изразио уверење да ћемо и ове године у летњим и првм јесењим месецима, као и прошле године, имати дефлацију и да ћемо циљану инфлацију остварити.

„У прва два месеца потрошачке цене су повећане за 0,7 одсто, што је у оквирима макроекономске политике за ову годину, будући да такав раст даје инфлацију негде око 3,9 одсто годишње. Март ће бити изнад плана, али верујем да ће цене остати у оквиру планираних за ову годину -шест плус минус два одсто”, рекао је Милосављевић.

Он је додао да је једина неочекивана нестабилност у секору цена код нафтних деривата. Бензин је пет пута поскупео од почетка године, што је, како је рекао, више последица слабљења вредности динара, него пораста цена нафте, док је електрична енергија поскупела за 10 одсто.

Вредност динара је опала за 16,3 одсто од почетка године, што се одразило на цене деривата и укупан притисак на повећање цена, али није дошло до масовног поскупљења производа, управо због мале тражње.

Министарство трговине, како је навео Милосављевић, сматра да би било рационално да Министарство финансија размотри могућност, ако не трајног, оно бар привременог смањивања акцизе, у износу од седам до осам динара по литру бензина, што Закон о акцизама дозвољава, како би се отклониле неке нестабилнсоти на тржишту.

Он је указао да је цена бензина у Србији знатно виша него у осталим земљама у окружењу, при чему је у БИХ, Македонији и Црној Гори нижа за 10 до 18 динара него у Србији, што је јак мотив грађанима Србије, па и предузећима, да прелазе границу и точе гориво на њиховим пумпама, па се тако део пореских прихода од акциза и ПДВ-а одлива у околне земље, чме је републички буџет оштећен.