Поштовање достојанства детета

Поводом текста ,,Родитељи као сумњива лица” психотерапеута Зорана Миливојевића у којем износи ставове о ,,иницијативи да се сваки ударац по гузи детета прогласи кривичним делом” и тако ,,криминализује већина родитеља” желим да обавестим јавност да таква иницијатива не постоји макар када се ради о Савету за права детета Владе Републике Србије и Министарству рада и социјалне политике.

Истина је да Савет за права детета, односно министарство, предлажу измене појединих чланова Породичног закона у намери да се прецизира заштита деце од физичког кажњавања и превентивни надзор над вршењем родитељског права тако што се предвиђа развијање посебних програма, односно обука намењена родитељима и старатељима.

Смисао изричите забране физичког кажњавања деце огледа се, осим у поштовању права и достојанства детета, и у томе да се њоме утиче на промену ставова јавности и на успостављање јасног оквира за едукацију и подршку родитељима у циљу примењивања благовремених и мање репресивних интервенција и мера у васпитању и подизању деце. Иначе, Породични закон прописује мере грађанско-правне заштите и оне су, пре свега, превентивног карактера, односно Породични закон се не бави кривичним делима нити прописује кривичне санкције.

Србија као земља уговорница Конвенције УН о правима детета је у обавези да предузме све одговарајуће законске, административне, социјалне и образовне мере да заштити дете од свих облика физичког и менталног насиља, повреда или злостављања, небриге или немара, малтретирања или експлоатације док о њему брину родитељи или старатељи.

Наше законодавство које се односи на децу базира се на правима из Конвенције и заштити најбољег интереса детета. Комитет УН за права детета, који прати остваривање конвенције, има јасан став (Општи коментар бр. 8) да је ,,физичко кажњавање грубо кршење основних права детета, угрожавање његовог интегритета и достојанства”.

Комитет је у мају 2008. године разматрао Иницијални извештај о остваривању Конвенције о правима детета у Србији и дефинисао препоруке које се, између осталог, односе и на потребу да се ,,хитно и изричито законом забрани телесно кажњавање у оквиру породице”. И Савет Европе у својој препоруци 1666 (2004. године) истиче да телесно кажњавање деце представља кршење њихових основних права на људско достојанство и физички интегритет, односно захтева да и деца имају једнаку правну заштиту као и одрасли.

Експлицитна законска забрана физичког кажњавања постоји у више од 20 европских земаља.

Потпредседник Савета за права детета