Брисел против „куповине развода”

Да ли ће се Швеђанин и Литванка који живе у Италији и који су одлучили да се растану развести по шведском, литванском или италијанском закону?

Овим примером челници Европске уније објашњавају зашто је важна њихова недавна иницијатива да се супружницима из „мешовитих” бракова омогући да сами изаберу земљу чији закон желе да примене на свој развод.

Досадашња пракса збуњује грађане јер, како јавља Би-Би-Си, свака држава чланица одлучује о томе да ли ће примењивати своје или правне норме неке од држава одакле су супружници.
Нови предлог Европске комисије предвиђа да парови предложе закон једне од њихових држава, а у случају да не могу да се договоре, земља у којој живе одлучивала би о томе чија ће „бити последња”.

Према подацима Европске комисије годишње се у ЕУ разведе 140.000 „мешовитих” бракова.
Државе чланице које су затражиле нова, јасна правила су Аустрија, Бугарска, Француска, Грчка, Мађарска, Италија, Луксембург, Румунија, Словенија и Шпанија.

Вивијен Рединг, европска комесарка за правду каже да будуће мере морају да заштите грађане који се не сналазе у шуми папира и судова.

– Желим да имају јасна правила тако да увек знају на чему су, рекла је Вивијан Рединг. Због правне несигурности пате слабији партнери, сигурна је Рединг.

Она мисли на обичај „куповине развода”, да супружник који жели да се разведе, а који може себи да приушти да отпутује и плати судске трошкове, одлази у земљу са законима који њему иду у корист.

Земље ЕУ већ дуго покушавају да се договоре о заједничким правилима. Партнер који желе да се разведе, ако живи у конзервативнијој земљи често подноси захтев за развод у либералној земљи ЕУ. Најлакше је развести се у Скандинавији, много теже у Ирској или Пољској, а на Малти је брак за цео живот.

Данска, Летонија, Ирска, Финска, Шведска, Велика Британија и Кипар примењују само своје законе чак и ако су један или оба супружника странци.

Последњи покушај из 2006. да се примењују закони земље у којој пар живи, пропао је јер га Шведска није прихватила верујући да би се тако на њене грађане примењивали мање либерални закони.

Некатоличке земље имају веће стопе развода. У Ирској је до 1997. развод био незаконит. Италија и Ирска имале су 2001. најниже стопе развода у Европи (0,7) док је та стопа у Белгији била знатно виша, три одсто.

За парове није свеједно да ли ће се развести по закону Шпаније три месеца након што одлуче да више не желе да живе заједно или по закону Ирске где мора бити раздвојен четири године пре него што суд прихвати њихов предмет.

Међутим, ни данас не постоји консензус о заједничким мерама свих чланица ЕУ. Зато десет држава тражи да се нове мере донесу и односе само на њих, што је механизам познат као „појачана сарадња”.

Новине би почеле да се примењују само у поменутих десет земаља а остале могу да им се придруже.

– Мој циљ је да грађани могу у потпуности да искористе своје право да живе и раде унутар европских граница, рекла је Вивијен Рединг.

Ј. Стевановић