Дуг пут до затвора

Србија кубури са затворским смештајем, у плану је изградња нових казамата, али грађевинске и остале препреке успоравају посао

Од око 20 милиона евра, колико је Министарство правде планирало да утроши на изградњу нових затвора у Панчеву и Крагујевцу, готово петина новца отићи ће на разне дозволе и пројекте неопходне за подизање казамата.

Одавно је познато да у Србији ништа не може да се заврши без брда папирологије и новчаних издатака који прате њено издавање и који, никако, нису занемарљиви. На „папире” ће у просеку бити утрошено између осам и десет одсто укупне цене затвора, а у случајевима када је неопходно Дирекцији за грађевинско земљиште платити накнаду за уређење земљишта овај износ уме да буде и знатно већи.

А, после уплате свих предвиђених такси потребно је стрпљење, с обзиром на то да се на издавање потребних дозвола, према речима Милана Танасковића, начелника Одељења за материјално-финансијске послове Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, некада чекало и по пола године. Ситуација је сада, ипак, према речима нашег саговорника, нешто другачија.

– Процедура, која иде преко Министарства животне средине и просторног планирања, сада је знатно поједностављена и убрзана. Састанци представника Министарства правде и животне средине заказују се по потреби у што краћем року, па се важна питања решавају практично „у ходу” – објашњава за наш лист Танасковић.

Процедура у вези са изградњом казнено-поправних завода, ипак, није нимало једноставна. Пре свега, од Министарства животне средине и просторног планирања, тражи се локацијска дозвола за изградњу новог објекта, после чега се креће са израдом идејног пројекта за објекат.
– Када је готов, идејни пројекат иде на техничку контролу, а потом следи израда главног пројекта – наводи наш саговорник.

Процедури овде није крај. Главни пројекат шаље се Републичкој ревизионој комисији, док коначно одобрење за почетак изградње објекта даје Министарство за животну средину у чијем саставу ради поменута комисија.

Затвори се, да се поред постојећих не би правили и додатни трошкови, у већини случајева граде на земљишту које је у поседу Министарства правде. Углавном су то затворске економије чија се земља води као пољопривредна. За пренамену земљишта, из пољопривредног у грађевинско, потребна је нова дозвола. Ко зна која по реду. А, њена цена зависи од квалитета земљишта.
– Када је у питању пренамена земљишта проблем је што се одређени делови парцеле, иако их годинама уназад користи Управа за извршење кривичних санкција Министарства, катастарски припадају неком другом, рецимо МУП-у, локалној општини… А, имовински односи морају да буду регулисани пре него што се почне са изградњом – каже Танасковић.

– Од новца добијеног од кредита банке Савета Европе планирана је изградња затвора у Панчеву и Крагујевцу. Према светским проценама, најбезбеднији и најбољи су они затвори чији се капацитет креће између 450 и 500 лица. Зато су и пројекти за ова два затвора прављени поштујући ове критеријуме. Планирано је да панчевачки казамат буде изграђен на затворској економији која се налази на путу за Баваниште. Поред ова два, до краја августа требало би да буде завршен и затвор у Падинској Скели. Овај објекат имаће капацитет од 450 лица, а биће и максимално обезбеђен. У њега ће се на издржавање казне упућивати лица којима су изречене максималне казне затвора – каже Танасковић

М. Дерикоњић