Полиција тражи Капетана Драгана

Хрватска терети Драгана Васиљковића за злостављање и убијање ратних заробљеника и за страдање цивила приликом заузимања полицијске станице у Глини

Од нашег сталног дописника

Загреб, 31. марта – Док у Хрватској сматрају да је све ближе дан изручења Драгана Васиљковића из Аустралије, тамошња полиција изгубила му је траг и, како јављају агенције, не може да га приведе, како је то јуче одлучио Врховни суд те далеке земље прихватајући захтев Хрватске за његово изручење.

Васиљковић, познатији из протеклог рата као Капетан Драган (у Аустралији од пре тридесетак година живи као Данијел Сниден), био је дуго времена најзагонетнија личност у рату на тлу Хрватске и један од симбола српске оружане побуне и њихове борбе за одвајање од Хрватске. Тек касније се открило ко стоји иза тог ратног надимка, да је био командант Јединице за специјалне намене Војске РСК познатије као „Книнџе” и Наставног центра за обуку припадника специјалних јединица „Алфа” поред Книна. Сам је тврдио да је током рата обучио за борбу око 16.000 српских младића из Крајине.

По паду РСК и завршетку рата и против њега је у Хрватској вођена истрага, али је 1997. обустављена због примене управо донетог закона о аболицији за све оне који су учествовали у оружаној побуни против РХ. Доказа за некакве ратне злочине, за које аболиција не важи, тада није било. После неколико година проведених у Београду Васиљковић се вратио у Аустралију, где је радио као инструктор голфа у једном српском клубу и све би вероватно временом пало у заборав да тамошњи дневни лист „Аустралијен” није изненада и очито уз нечије „кумовање” 2005. године објавио велики текст о њему у стилу како „поред нас мирно живи ратни злочинац”. Тада је у Хрватској покренут точак правосуђа и 20. јануара 2006. у Аустралију је стигао захтев за његово изручење.

Према оном што је за ту прилику саставио жупанијски тужилац у Шибенику, Драган Васиљковић се терети за три кривична дела – два против ратних заробљеника и једно против цивила. Тако се сумњичи да је током јуна и јула 1991. године у затвору на книнској тврђави, као и у фебруару 1993. у Брушкој крај Бенковца где је водио камп за обуку, мучио, злостављао и убијао заробљене припаднике хрватске војске и полиције. Тако се, на пример, тврди да је у Брушкој наредио припадницима јединице „Алфа” да по целом телу изударају и премлате двојицу хрватских ратних заробљеника, да их испитају и онда ликвидирају. Наводно им је – према тим тврдњама – и лично показивао „како се то ради”.

Терети се такође да је у јулу 1991. године с официрима ЈНА испланирао напад на полицијску станицу у Глини, и да је у тој акцији наредио гранатирање цркве и да се пуца на цивилно насеље Јукинац и села Горњи и Доњи Видушевац. Његови војници, како се наводи, тада су уништили око 30 цивилних кућа и других објеката, убијен је један цивил и један новинар, а већи број становника тог насеља је рањен.

Против Васиљковића је сведочила и једна Бошњакиња из Зворника, која тврди да ју је силовао неколико пута и да је гледао како је силује група његових војника.

Све те оптужбе Васиљковић је током поступка у Аустралији негирао, тврдећи да му се подмеће и да желе да му се освете због његових ратних успеха током рата у Хрватској.

Васиљковић је у Аустралији од почетка 2006. до септембра прошле године провео у притвору, када је пуштен јер је тамошњи савезни суд пресудио да нема елемената за његово изручење због опасности да ће му се у хрватској судити пристрасно због његових политичких уверења. Када је Врховни суд укинуо такву одлуку и пресудио да Васиљковића ипак треба изручити Хрватској издат је и налог за његово поновно хапшење, али је он у међувремену наводно нестао.

Радоје Арсенић