Славимо, али са мером

Запослени у Србији празноваће 2007. године осам дана за државне празнике и још по један за верски празник. Рекло би се да није превише, иако нас бије глас да смо, не само регионални, већ и европски, а можда и светски шампиони у празновању. Кад се упоредимо са комшијама, укључујући и оне који су "већ у Европи", види се да није баш тако. Дакле, запослени у Србији могу да празнују девет дана у години. Али, уврежило се мишљење да смо склони да званичним празничним данима придодамо и понеки радни који се нађе између две светковине.

Зато се, више од наших него од страних експерата, протеклих година могло чути да превише празнујемо. Јер, тај луксуз себи не могу да приуште ни вишеструко богатији од нас, а камоли ми који смо тек кренули у обнову и изградњу друштва правде и благостања. А док траје обнова, бар ми то знамо – нема одмора!

Колико год нам тешко падале те речи прекора због нашег празновања, нарочито оног јануарског, чињеница је да нам је радни учинак у том месецу нешто слабији од годишњег просека. Тако је индустријска производња у јануару редовно мања од просека осталих 12 месеци, па чак и од фебруарског. Али и други народи имају неки месец у коме се натпросечно празнује.

Зна ли се колики се у Србији изгуби због тога што се толико празнује?

Својевремено је један од чланова републичке владе изрекао суму од неколико милијарди динара губитка од потенцијалног бруто-производа у јануару, када, према незваничним подацима, више од 50 одсто запослених празнује 10 дана.

У Републичком заводу за статистику кажу да ниједно министарство од 2001. наовамо, а ни раније, није тражило одговор на то питање, нити су се у овој државној служби самоиницијативно бавили том рачуницом. Према томе, колико се због празника у Србији мање произведе, односно за колико би процената наш бруто домаћи производ у једној години био већи да не празнујемо толико колико празнујемо – не зна се.

Па, где се то празнује од званичне до Српске нове године?

Искуство казује да је то обичај у трговини, нарочито у оној на велико и у оним продавницама које нуде грађевински, водоинсталатерски и електроматеријал.

– Онај ко има посла не одмара се и не спаја празнике. Добра поруџбина се не одбија. У том случају ради се у три смене и никоме то не смета, ни власнику фирме, ни запосленима. У том случају, свако ће поштено бити плаћен за прековремени рад – каже један предузетник са вишегодишњим искуством.

Дакле, одмарају се само они који немају посла, или га немају довољно да покрију трошкове рада у јануару, кад се у Србији славе две нове године, Божић, Свети Стефан, Свети Јован Крститељ, Свети Сава, па и Сабор пресвете Богородице и Богојављење.

Иначе, по важећим законима о празницима у Србији, нерадни дани су 1. и 2. јануар (понедељак и уторак) за прославу Нове године, затим 7. јануар, први дан православног Божића који следеће године пада у недељу и не помера се за понедељак, с обзиром на то да је верски, а не државни празник.

Нерадни дан је и 15. фебруар (четвртак), на Сретење, када се слави Дан државности Србије, за дан државе које нема, Савезне Републике Југославије, 27. април (петак), нерадан је један дан, а, захваљујући тековинама светске радничке класе, за међународни Празник рада не ради се 1. и 2. маја (уторак и среда).

Дан победе у Другом светском рату – 9. мај празнује се радно, као и Свети Сава и Видовдан – 27. јануар, односно 28. јун.

Запослени имају право да не раде и за верске празнике Божић и Ускрс, православци не раде за крсну славу, припадници Исламске заједнице нерадно славе Рамазански и Курбан-бајрам, а Јевреји не раде за празник Јом Кипур.

Запослени у приватном сектору могу, у договору с послодавцем, да споје нерадне дане два ближа празника, што је протеклих година обилато коришћено, тако да се празновање прилично протегне.

Када је реч о државном сектору, посланици Скупштине Србије могу "ад хок" одлуком да, за који дан, продуже дане славља и у државним, односно друштвеним фирмама.

Судећи према броју нерадних празничких дана, ипак нисмо највећи "нерадници", јер је убедљиви рекордер у празновању народ Републике Српске, који само у јануару званично користи 10 нерадних дана – за Нову годину, Божић, Дан Републике, Српску нову годину, Богојављење и Светог Саву.

На основу Закона о славама и светковинама, као и на основу Одлуке Владе Републике Српске, нерадни дани су 1. и 2. јануар, три дана Божића, Дан Републике 9. јануар, Српска нова година – 14. и 15. јануар, Богојављење – 19. јануар и Свети Сава – 27. јануар.

У Хрватској је за државне празнике нерадно укупно 15 дана, а уз то право на по један нерадни дан имају грађани који 7. јануара славе Божић, припадници исламске вероисповести у дане Рамазанског и Курбан-бајрама, као и Јевреји у дане Рош Хашане и Јом Кипура.