Европски Партизан иде у Париз

Партизан је у битке с Голијатима европске кошарке пошао са слабијим тимом него минулих сезона и са скромним жељама. Све што је постигао сматрано је чудом. Његови подвизи су примани и с дивљењем и с неверицом, али само до оне изузетно значајне победе против израелског великана Макабија у Тел Авиву, у првом сусрету четвртфинала. Од тада је почела да јача вера да је завршни турнир за четири најбоље екипе Старог континента заиста надохват руке. И – Партизан иде у Париз у великом стилу.

----------------------------------------------------------------------

У извесно највећој утакмици икада за нашу клупску кошарку на тлу Србије, имајући у виду и значај и амбијент у којем је одиграна, Партизан је у величанственој атмосфери „Београдске арене” испунио сан о пласману на мајски завршни турнир Евролиге. У четвртој утакмици четвртфинала, пред 21.367 навијача, сломљен је отпор Макабија, петоструког европског шампиона који је своју прву континенталну круну освојио пре 23 године у Београду - 76:67(18:16,20:19,17:17,21:15) – 3:1 у серији.

У најтежој борби десетодневног надметања српског и израелског великана, која је потрајала више од два часа, одлука је пала у завршних десет минута, у којима су домаћи од три стигли до 14 поена вишка, а потом гости очајничким напорима у финишу пришли на шест поена одстојања. Последња евролигашка четвртина на Партизановом терену ове сезоне претворила се у незаборавну фешту у којој су трибине поново прекриле дугачке црне и беле траке...

Вече које је завршено општим слављем играча и дела публике на паркету, и почело је спектакуларним сликама где су поред ових трака биле и хиљаде балона распоређених у бојама српске заставе, све уз музичку тему „Ој Косово, Косово” и велики транспарент „Косово је Србија”. У таквом окружењу, тешко је било отети се утиску да Партизан ову утакмицу, просто, не може да изгуби.

Покушао је Макаби и с променама (први пут заједно почели Фишер и Лазми, касније Грин постављен за Марићевог чувара итд.), али показало се да је Партизан ипак бољи као тим од екипе из Тел Авив, у којој је готово „савезник” нашег представника био Американац Алан Андерсон. Најбољи играч Евролиге за фебруар, не само због добре одбране „црно-белих”, одиграо је у таквом контраритму да то ваљда никад неће заборавити: за 20 минута на терену његов учинак износио је нула поена, уз девет промашаја из поља и четири изгубљене лопте.

Партизанов Американац Бо Мекејлеб другог је кова. Неухватљиви „плејмејкер” преузео је одговорност почетком последње четвртине, у коју је Макаби замало ушао с изједначењем иако је у 29. минуту било до тада највиших „плус осам” за „црно-беле”. Најпре је убацио два поена и додатно слободно бацање, убрзо потом и „тројку” за 63:54, напослетку је у том периоду имао 11 од својих 19 поена. У сјајном колективном остварењу играча Душка Вујошевића, Душан Кецман је поново био „чувар страха” када је противник највише претио (свих девет поена у првом полувремену), Славко Вранеш још једном надмашио себе у нападу, Лоренс Робертс одиграо своју најбољу партију у четвртфиналу с 12 скокова (с 14 ухваћених лопти више Партизан надокнадио чак 17 промашених слободних бацања) итд. Кошаркаши Пинија Гершона, предвођени Фишером, Визневским и Ејдсоном, најопасније су деловали половином друге четвртине када су и повели с 30:24 после техничке грешке досуђене домаћима због приговора, а због које је мноштво предмета с трибина полетело у терен.

Партизан иде у Париз, а из табора Макабија су већ понудили „испод цене” оних неколико хиљада улазница које су били резервисали за своје навијаче пре четвртфинала...

Дворана: „Београдска арена”. Гледалаца: 21.367. Судије: Митхана (Шпанија), Таурино (Италија), Чмикјевич (Пољска).

Партизан: Робертс 8(једна „тројка”), Синовец, Мекејлеб 19(1), Кецман 12(1), Милошевић 2, Рашић 6(2), Митровић, Божић 6(2), Марић 9, Весели 5, Ђекић 1, Вранеш 8.

Макаби: Лимонад, Визневски 15 (3), Перкинс 14(1), Грин 1, Пнини, Андерсон, Лазми 7, Ејдсон 12(1), Блутентал 4, Фишер 14.

Г.Ковачевић

------------------------------------------------------------------ 

У дворани и председник Тадић(/slika2)

Утакмици Партизана и Макабија присуствовао је Борис Тадић, председник Србије, као и Милорад Додик, председник Владе Републике Српске. На трибинама је било и много бивших асова Партизана, међу којима и неколико оних које је Макаби 1988. зауставио у полуфиналу тадашњег Купа шампиона...

Вујошевић: На „фајнал-фор” као аутсајдери

Тренер кошаркаша Партизана Душко Вујошевић је изјавио

– Направили смо фантастичан успех. Показали смо да паре нису све у животу и да њима не можеш да купиш баш све. Није лако победити екипу као што је Макаби два пута за два дана. То је фантастичан тим, одличан тренер, два пута им је донео титулу првака Европе, специфична екипа, јако је тешко играти против њих”, изјавио је Вујошевић на конференцији за новинаре после меча.

Вујошевић је признао да се прибојавао утакмице. – Заиста сам се плашио ове утакмице, могло је да дође до петог меча. У овој серији, наша шанса је била у растерећености, а она је данас била најмања. Требало је бити најмирнији кад је било најважније. Можда је кључни тренутак била друга четрвтинa, када су водили са 30:24, извукли смо се и осетио сам да можемо да добијемо – објаснио је он.

Вујошевић је оценио и да је израелску екипу скупо коштало то што је потценила „црно-беле”. – Скупо их је коштало што су, када су добили Реал у Мадриду, мислили да су се већ пласирали на Фајнал фор, а њихови навијачи већ купили улазнице. Нису имали одређену количину реалног страха и опуштеније су одиграли прву утакмицу – казао је он.

Стратег Партизана подсетио је да је Партизан имао веома тешке групе у првој, али и у Топ 16 фази. – На завршни турнир одлазимо као аутсајдери, али на то смо навикли пошто смо у тој улози били и од почетка такмичења – поручио је Вујошевић.

Тренер Партизана честитао је својим играчима што су издржали притисак пред ову утакмицу, сарадницима у клубу, али и навијачима који су створили одличну атмосферу.

Бета

Славље на Космету

Косовска Митровица – Код Ибарског моста у Косовској Митровици ноћас се окупило више стотина навијача који су скандирали Партизану и Србији. Они су скандирали  и имена Дулета Вујошевића, играча, а посебно магичног Мекејлеба. У једном моменту чуло се и "пашће Олимпијакос, ми смо шампиони".

Тако се славило и у Грачаници, Лапљем Селу, Лепосавићу, Зубином Потоку, и у осталим енклавама у централном Косову. С.Антић