Србија енергетска раскрсница

Србија би ускоро могла да постане стратешки енергетски центар и незаменљиво транзитно чвориште гасовода природног гаса који ће олакшати снабдевање овим енергентом  не само земљама  југоисточне Европе већ и Европске уније. Први корак за то јесте потписивање Меморандума о разумевању између влада Србије и Русије, односно Јавног предузећа "Србијагаса" и "Гаспрома – Гасекспорта", потврдио је, у разговору за "Политику", Милутин М. Продановић, помоћник републичког министра за рударство и енергетику.

Реч је о гасоводу који би, као ослонац, користио већ постојећи међународни гасовод "Блу стрим", који повезује Русију и Турску преко Црног мора, а где би траса гасовода ишла од Турске, преко Бугарске Србије и Хрватске, до севера Италије. Годишње би се, истиче Продановић, овим гасоводом транспортовало 20 милијарди кубних метара тог племенитог горива, што је готово десет пута више него што Србија утроши за годину дана.

Вредност ове инвестиције, а гасовод у дужини од око 400 километара пролази кроз Србију, тачније од Димитровграда до границе са Хрватском, јесте око милијарду долара. Министарство рударства и енергетике подржава све пројекте у области енергетике који препознају Србију као транзитну земљу и као незаобилазан правац обезбеђивања енергетске сигурности Европске уније и југоисточне Европе, истакао је Продановић.

Предложени Меморандум о разумевању, који треба да потпишу владе Русије и Србије, у складу је са Стратегијом развоја енергетике.

Предност овог великог пројекта је, пре свега, у обезбеђивању алтернативног правца снабдевања гасом и правцем Ниш – Димитровград. Што је још важније, Србија би на овај начин из статуса земље крајњег корисника, какав има сада, јер је на крају цеви, постала важан регионалан фактор у транспорту гаса. Секундарна економска корист проистекла из директне инвестиције и убирања транспортних такси и накнада, достизала би годишње око 200 милиона долара.

Градња овог гасовода убрзала би у великој мери и локални развој гасне мреже Србије, јер се овако стичу услови за гасификацију југа Србије, Косова и Метохије, источне Србије, али и интерконекција према Црној Гори и БиХ.

Изградњу гасовода финансирао би руски "Гаспром", чији би партнер у Србији био "Србијагас", а у Бугарској "Бургас". "Гаспром", заправо, тражи регионалне партнере за завршетак овог великог пројекта, чиме ће обезбедити сигуран транспорт свог гаса кроз овај део Европе.

Пројектној групи дат је рок да до 15. септембра 2006. године направи стратегију спровођења овог Меморандума и одреди оквирне захтеве уговора о почетку овог великог посла.

Продановић подсећа да је основ за градњу гасовода кроз Србију међудржавни споразум Владе Савезне Републике Југославије и Руске Федерације потписан још 12. децембра 1996. године где су се две стране сагласиле да је градња гасовода приоритет.

Србија би, истиче Продановић, оберучке требало да прихвати овај пројекат, јер ће на енергетској карти Европе постати лидер у региону и најважнији транзитни центар природног гаса за југоисточну Европу.

Наша земља сада гас добија само из једног правца из Русије, преко Украјине и Мађарске. Да се не би поновила прошлогодишња неприлика, када је због проблема на релацији Русија–Украјина у Србију стизало знатно мање гаса него што је било неопходно, алтернативни правац решио би овај проблем  дугорочно.

С обзиром на то да је "Гаспром" највећи светски снабдевач гасом, Србија ни у једном часу не би требало да размишља да ли ће убудуће имати довољно овог енергента. 

-----------------------------------------------------------

Велики подстицај развоју

НИШ – Информација о договору Владе Србије и руске компаније "Гаспром" о изградњи гасовода кроз Србију и реализацији једног од највећих пројеката у енергетици наше земље и на Балкану, у Нишу је примљена са великим задовољством. Шанса је изузетна и не сме се пропустити, јер гасификација доноси профит, нова радна места и, свакако, упошљавање запуштене и онемоћале привреде, каже нишки градоначелник Смиљко Костић и додаје:

– Према пројекту, у Нишу би било велико чвориште на Балкану, а одавде би се градило неколико мањих гасовода. Један би био ка западној Србији и Црној Гори, и даље, преко Јадрана према Италији. Исто тако, посебан крак ишаo би према југу, ка Лесковцу и Македонији, а трећи према Тимочкој крајини. Основни гасовод би повезао Ниш и Београд, а из наше престонице би даље имао правац према Хрватској и Словенији и западној Европи. Такође у Нишу би била изграђена највећа енергана на Балкану, од 450 мегавата. На југу Србије, одмах са почетком радова, трајни посао би добило више од  5.000 радника различитих профила и степена образовања, а тренутно веома мало искоришћени привредни капацитети би били упослени. Највећа добит по Србију било би стално и стабилно снабдевање гасом и трајно решење енергетске ситуације, а природни гас био се користио за производњу струје, за привреду, домаћинства и колективне стамбене објекте и, свакако за грејање – каже Костић.

Договор владе Србије и "Гаспрома", коментарише Костић, има и политички, али и геостратешки значај,  а био би и значајан извор зараде за нашу земљу.

Поред осталог, гасификација југа Србије ће покренути привредни развој мање развијеног и сиромашнијег југа Републике Србије и побољшање стандарда становништва овог дела земље.