Буђење из силиконског сна

Хиљаде жена широм света поносне су на своје силиконе, али је осмех са лица ипак успело да им скине саопштење медицинских власти у Паризу у коме се тврди да су имплантати француске компаније „Поли имплант протез” (ПИП) јако лошег квалитета и веома склони пуцању.

Због сазнања да такозвани ПИП силикони лако цуре, Француска, Шведска и Бразил одмах су суспендовали продају производа ове куће. Уследила је забрана чак и у Колумбији, у којој одлазак код пластичног хирурга није ништа мање уобичајен него посета фризеру.

Не само да је француски произвођач све делове планете снабдео имплантатима који не задовољавају стандарде, већ је користио и силиконски гел другачији од оног који је пријавио на декларацији. 

Све даме чије вештачке груди носе жиг ПИП позване су да посете хирурге и провере да ли имају разлога за страх, а како је показало истраживање „Политике” међу њима не би требало да има жена које су оперисане у Србији.

Ови имплантати се не користе на домаћем тржишту, кажу за наш лист у Агенцији за лекове и медицинска средства Србије.

„До данас агенцији није поднет захтев за регистрацију медицинског средства наведеног произвођача”, објашњавају надлежни додајући да знају све о забрани ове марке у појединим земљама.

Ипак, ова фирма је пробала да се пробије у Београду.

– Они су били код мене пре годину дана и нудили су ми своје производе, али како нису регистровани у Србији нисам ни могао да купим њихове имплантате – каже прим. др Милан Цолић из болнице за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију „Цолић”.(/slika2)

– Ми користимо далеко боље брендове – додаје др Цолић.

Процењује се да је од 2001. између 35.000 и 45.000 Францускиња уградило ове имплантате, као и да 40.000 Британки има исте уметке. Како откривају београдски хирурзи, који су још пре осам година испробали ове производе, реч је о силиконима који нису довољно густи па зато и лакше цуре.

Оно што их и поред свега чини пожељним за жене које пате за бујним попрсјем јесте то што су знатно јефтинији од конкуренције. Иако су се појавиле побољшане марке, ординације се на свим меридијанима, посебно у сиромашнијим срединама, и даље одлучују баш за ову. Међутим, др Цолић сумња да ће то бити случај у Београду јер је српско тржиште ситно, а компанија снижава вредност имплантата онда када се купују на велико.

– Кад би прошли атест и ако би њихова цена била прихватљива, и ја бих радио са њима, али ако се код нас појаве и коштају исто колико и други, онда је, наравно, боље користити квалитетније брендове – закључује Цолић.

Јелена Стевановић