Свадба нуклеарне снаге

Ко ће да помири Индију и Пакистан – амерички председник Барак Обама, који је у Вашингтону домаћин дводневног самита о нуклеарној безбедности у свету, или богови љубави? Вероватно ни овоземаљске ни небеске силе, јер нетрпељивост две суседне азијске државе букти од 1947, када је поделом Индије настала Исламска република Пакистан, а данас се њих две гледају и преко нишана атомског оружја док се споре око међа.

У том светлу свадба најбоље индијске тенисерке Саније Мирзе (23) и бившег капитена пакистанске репрезентације у крикету Шаиба Малика (28) добила је планетарне размере. Данима су испред дворишта Мирзиног дома у Хајдерабаду, као и испред хотела у том индијском граду на дан венчања, чучале екипе најзначајнијих светских медија да известе о томе да љубав заиста не зна за границе. Њихов брак, нарочито у том делу Азије, има холивудску потку. Невеста је, без преувеличавања, један од индијских секс-симбола, а тенис у тој земљи из године у годину има све већу популарност. Младожења скоро да има статус иконе у Пакистану, где је крикет, као уосталом и у Индији, водећи спорт, и несумњиво је да је Малик био машта милиона земљакиња.

 Мирза је на свадби носила црвени сари у којем се њена мајка удала пре 25 година. Будући супружници су пре ступања у брак потписали брачни договор који је свето парче папира у исламској традицији.

Шта би овакво громко венчање било да нема и своју мелодрамску увертиру. Једна друга Индијка, нека Ајша Сидик, била је Маликова супруга од јуна 2002. до претпрошле године, а завела га је као 20-годишњака – преко Интернета. Звучи невероватно, али узели су се преко телефона, а што је још невероватније закони ислама кажу да и такав „брак преко жице” има обавезујућу правну снагу. Није сиротом Малику вредело што се јадао да он то не признаје и да га је Сидик насамарила шаљући му преко поште фотографије извесне лепотице за које је тврдила да су њене. Онда лаковерни Малик у међувремену је требало да је постао зрео човек, али је жиг своје полакомивости носио до у освит свадбе с Мирзом. Тек недељу уочи њиховог венчања религиозне старешине су раскинуле његов претходни несрећни брак.

Када је пре десетак дана Малик дошао у Хајдерабад да посети будућу супругу и њену фамилију, имао је непријатност с индијском полицијом која се намерила да му одузме пасош. Наводно, породица Сидик га је оптужила да је завео њихову кћерку Ајшу преко Интернета, да је она с њим затруднела, а да ју је он оставио пошто је одлучила да не роди. Посумњало се и да је то провокација индијске стране, али то није онеспокојило будуће супружнике. Стојећи једно поред другог испред камера у Мирзином радном граду, Малик је јавно упитао своју претходну супругу коју никада није видео:

„Зашто, госпођице, ни дан-данас нисте открили јавности ко сте? Уствари, где сте Ви? Ево, ја стојим овде пред десетинама камера и микрофона и дајем изјаве, а Ви се непрестано кријете”.

Елем, своју мелодраму у брак је унела и индијска Курњикова, како Мирзу због сексипила упоређују с некадашњом руском тенисерком. У јулу прошле године она се верила с другом из детињства Сохрабом Мирзом, сином богатог индијског пословног човека, с којим дели исто презиме, али не и крв. На веридби је дошло и до једног инцидента. Полиција је ухапсила двојицу студента, безнадежно заљубљених у Мирзу, који су покушали да упадну у њену кућу како би је одговорили од вереничког прстена.

Датум свадбе тада није био утврђен. Вереник је у првом плану имао да заврши школовање, а вереница да настави тениску каријеру. Далеко од очију – далеко од срца. Често раздвојени једно од другог њихова љубав је доживела дебакл. Веридбу су раскинули у јануару, а само два месеца касније почела је Мирзина идила с Маликом.

Индијску тенисерку су неколико пута била анатемисала ортодоксна муслиманска духовна лица, острашћено тврдећи да су њен спорт и његова комерцијализована суштина неспојиви са схватањима ислама. Тако је почео да се крњи култ Мирзе, прве индијске тенисерке која је победнила на турниру ВТА. Било је то баш у Хајдерабаду, 2006, а почаст јој је одала и лично Соња Ганди, председник индијског Конгреса. Религиозни фанатици су често протествовали против ње и њених поступака и изјава, што је довело до тога да се Мирза одлучила да више не игра на турнирима у родној земљи.

Било како било, Мирза и Малик су решили да живе у Дубаију. Свако ће и даље да представља своју земљу, а Малик је пожелео да његова најзад права супруга освоји златну медаљу на Олимпијским играма у Лондону 2012.

Г. Анђелић