Од почасти до понижења и назад

Репрезентативна каријера Младена Бојиновића (33) је попут бескрајне серије с различитим редитељима. Улога му зависи само од тога коме припадне „част” да режира. Тако је у једној епизоди звезда, у следећој доживи смрт, да би се већ у наредној вратио из мртвих.

Дебитовао је за национални тим 1999, био Покрајчев „џокер” на Светском првенству у Француској 2001, на којем смо освојили бронзу, уједно и последње одличје, а од тада па све до данас био је у милости и немилости различитих „режисера” нашег репрезентативног рукомета. То га није сломило. Напротив. Увек је с осмехом на лицу долазио на припреме државног тима.

Цветковићев адут није прошао код Хасанефендића

Иако је имао једну од главних улога у Цветковићевој поставци која је играла готово три године, није добио ни споредну улогу код Хасанефендића у епизоди која је трајала тек нешто више од пет месеци.

За његов поновни повратак на сцену заслужан је нови селектор Веселин Вуковић који га је без размишљања вратио кући, како овај рођени Бањалучанин и доживљава репрезентацију.

– Репрезентација је за мене увек била нешто свето. Играо сам за њу свим срцем без обзира на то какав сам третман имао у прошлости. И сада се нисам ни најмање двоумио да ли да се одазовем позиву. Једноставно, за репрезентацију сам увек на располагању, а када осетим тренутак да су дошли млађи а бољи сам ћу се повући – рекао је на почетку Бојиновић.

Након Светског првенства 2009. на којем је осмим местом пробуђена нада у боље сутра нашег рукомета уследило је Европско првенство почетком ове године где је 13. местом направљен огроман корак уназад. По мишљењу многих, укључујући и садашњег селектора Вуковића, резултат би готово сигурно био другачији да је играо Бојиновић.

– Био сам свим срцем уз моје другаре из репрезентације. Као и сви и ја сам разочаран пласманом у Аустрији. Ништа више од тога не желим да коментаришем. Мислим да би што пре требало да се то првенство гурне под тепих и да се сви окренемо изазовима који следе – истиче Бојиновић.

А први наредни су квалификације за Светско првенство у Шведској 2011. у којима се јуну састајемо с Чесима. Елиминисали су нас у борби за СП у Немачкој 2007, реванширали смо им се у окршају за СП у Хрватској 2009, по Бојиновићевом мишљењу Чешка је фаворит у својеврсној мајсторици за одлазак на планетарни шампионат.

– С обзиром на све тренутно смо даљи од Шведске у односу на Чехе, али то не мора ништа да значи будући да су у нашим претходним дуелима за одлазак на светска првенства увек пролазили тимови који су на папиру имали мање шансе. Мало је времена. Имамо опет новог селектора, на шта смо уосталом навикли, а поново, по ко зна који пут, крећемо на неки начин из почетка. Ова екипа је показала да може да се носи са свим противницима, али и да може да подбаци када то нико не очекује – каже Бојиновић и надовезује се на Европско првенство у Србији 2012.

– Свима је познато да је неки дугорочни циљ била олимпијска 2012. Иако је још је прерано причати о шампионату на којем ћемо бити домаћини наравно да нам је свима у мислима. Ипак, сада смо само усресређени на дуеле с Чесима поготово што би нас одлазак на Светско првенство оставио у трци за Лондон 2012.

Монпеље може до титуле првака Европе

Иза Бојиновића је осам незаборавних година у француском Монпељеу с којом је освојио прегршт трофеја, између осталог и титулу првака Европе 2003. и чији је постао један од заштитних знакова. Ипак, с повратком Николе Карабатића од ове сезоне пао је у други план код тренера Патрика Канајера, што је и био наводни разлог што га је Хасанефендић „прецртао”.

– То што сам имао мању минутажу у Монпељеу не значи да сам заборавио да играм. Па ни Жигић и Стојковић нису стандардни у својим клубовима па им то никада није засметало да заблистају у фудбалском државном тиму – „подвлачи” Бојиновић и осврће се на свој тренутни статус у клубу.

– Добијам све већу и већу минутажу. Платио сам цех тренерове замисли да Карабатић треба да игра на средњем беку, а не поред мене на левом као и 2003, када смо постали прваци Европе. Професионалац сам и моје је да извршавам све своје обавезе на тренингу и утакмицама. У сваком случају сличну ситуацију у Монпељеу сам имао и 2006, па је на крају све дошло на своје место. Иако имам бројне понуде не размишљам о одласку и надам се да ћу остати овде до краја уговора 2012.

Монпеље ће се 22. априла у Русији и 1. маја код куће борити против Чеховских медведа за пласман на завршни турнир Лиге шампиона, први у историји рукомета.

– Фаворити смо на папиру али ако се и најмање опустимо можемо да останемо кратих рукава. Ако прођемо изузетно јаку и уиграну екипу Чеховских медведа мислим да имамо лепу шансу да поновимо успех из 2003. Играће само по један меч у полуфиналу и финалу и то на неутралном терену. Тада је све могуће – каже на крају Бојиновић.

----------------------------------------------------------------------------------- 

„Лари Томпсон” за подизање тимског духа

Рукометаши Србије предвођени новим селектором Веселином Вуковићем од недеље тренирају у Ковилову у оквиру „ЕХФ недеље”, а прексиноћ су ради подизања тимског духа заједнички одгледали „Ларија Томпсона” у Звездари театар. После обавеза у Купу Мађарске екипи су се накнадно придружили „Мађари”, док су због повреда с припрема „отпали” Данијел Анђелковић и Драган Тубић. Репрезентација ће на окупу бити до сутра, када ће одиграти меч између себе. Вуковић је обелоданио да ће му помоћници бити Игор Бутулија, иначе тренер, јуниора, и Владан Јордовић, док ће директор репрезентације бити Владица Спасојевић.