Година Јевтићеве и ватерполиста

Најстарији традиционални избор наших најуспешнијих спортиста у календарској години зачет је у Спортској рубрици "Политике" још 1953. године као "ранг-листа" најуспешнијих спортиста ондашње Југославије. Једанаест година касније први пут одмеравани су и резултати најуспешнијих екипа, репрезентативних селекција и клубова и, мада овај избор не укључује ни трофеје ни свечаности, веома је цењен у нашој спортској јавности.

Новинари спортске рубрике одувек су се руководили чврстим критеријумима у вредновању сваког успеха, сваког резултата на међународној сцени, водећи рачуна о развоју и снази сваког спорта у европи и свету, његовом значају, о конкуренцији на сваком такмичењу, о најситнијим детаљима који одвајају успех од неуспеха.

Такав став довео је до одлуке да 1993. године, у којој су већину наших спортиста погодиле санкције и спречиле их да своје мајсторство покажу на међународној сцени, не прогласимо најбоље. "Фер-плеј" поштован је и наредне године, када се одустало од проглашења најуспешнијих екипа, јер је само мали број националних селекција и клубова успевао да се пробије кроз санкције до великих такмичења.    

За "Политикину", подсетимо, ранг-листу конкуришу само сениорске екипе и такмичари, без обзира на узраст, који су постигли значајне успехе на сениорским такмичењима, а кадети, јуниори и млађи сениори подржавају се током целе године и са нестрпљењем се очекују њихови успеси у најјачој конкуренцији... 

Деценију у врху, најзад прва

Оливера Јевтић је више од десет година наша најбоља атлетичарка и готово сваке године налазила се међу "ТОП-10", а ове године заслужено се нашла на почасном месту. Сребрна медаља у атлетици на Европском првенству, па још у најтежој атлетској дисциплини маратону дала јој је предност пред свим осталим кандидаима. Ту европску медаљу наша "краљица спортова" чекала је пуних 16 година, а радост атлетичарке ужичке Младости била је још већа, јер ју је освојила у дебију Србије на европским шампионатима.

Уз вицешампионску титулу из Гетеборга нашој рекордерки ишла је у прилог и пета "бронза" на европским првенствима у кросу, тријумф у Новогодишњој трци у Сао Паолу остварен на дан изласка прошлогодишње ранг-листе "Политике", као и добри пласмани на маратонима и уличним тркама широм света, укључујући и онај у Токију који јој је донео олимпијску норму.

Јевтићева је тако, после Фрање Михалића 1956,  Станка Лоргера 1958, Вере Николић 1966. и 1971, Ненада Стекића 1975, и Драгутина Топића 1990. године, шести атлетичар на врху "Политикине" ранг-листе.

Наравно, поред спортиста у индивидуалним спортовима, и ове године наметнули су се и најуспешнији играчи наших екипа који су постигли велике тријумфе и успехе. Ту су ватерполисти Александар Шапић, најбољи стрелац и Денис Шефик, најбољи голман Европског првенства у Београду, а први пут висока места избориле су и одбојкашице, овог пута лидери "бронзаног" тима из Јапана Ивана Ђерисило и Ања Спасојевић, а да "Политикина" ранг-листа не остане на утешних 30 одсто жена, побринуле су се сјајне тенисерке Јелена Јанковић и Ана Ивановић које су се приближиле самом светском врху и победама на највећим тениским турнирима, као и наша најуспешнија олимпијка Јасна Шекарић, која је висок међународни ниво потврдила доминацијом у Светском купу, уз најнезахвалније, четврто место не Светском првенству.

Врхунским резултатима и трофејима у финишу 2006. вратио се после три године пливач Милорад Чавић европским "златом " и "сребром" у малим базенима и најавом да би у 2007. могао да се наметне и у олимпијским дисциплинама и буде наша велика нада за Пекинг.

Ипак, од појединачних спортова са најјаснијим олимпијским шансама у предолимпијску годину улази стрељаштво јер је, поред Шекарићеве и Михајловићеве, олимпијску норму уз " сребро " на Светском првенству изборио и искусни Стеван Плетикосић, а у најужој конкуренцији за "Политикину" ранг-листу били су и наш најбоље пласирани тенисер на АТП листи свих времена Новак Ђоковић, светски првак у куглању Арпад Антал, одбојкаш Иван Миљковић, фудбалер Немања Видић...

Ватерполисти испред одбојкашица

Наши ватерполисти су толико супериорни на светској сцени да не чуди што и у избору за српску екипу године немају премца. Додуше, овог пута су имали озбиљног ривала у одбојкашицама чији узлет из вишедеценијске анонимности никога није оставио равнодушним, али су ипак одбранили врх. Ватерполистима је ово четврта узастопна победа у "Политикином" избору, а пета за последњих шест година.

Расплет у најјачој ватерполо конкуренцији и ове године се одвијао по старом сценарију. Противници из финала Светског првенства у Монтреалу 2005. СЦГ и Мађарска срели су се и у финалу Европског шампионата у Београду у септембру 2006, само што је наш државни тим први пут играо под именом Србија. Пред око 5.500 гледалаца на "Ташмајдану" домаћин је победио са 9:8, иако је губио са 5:2 и већ на почетку треће четвртине остао без "краља стрелаца" Александра Шапића.

Ватерполисти су освојили и ФИНА Куп и Светску лигу. Нови стратег Дејан Удовичић и селектор Ненад Манојловић до европске круне стигли су са: Денисом Шефиком, Петром Трбојевићем, Живком Гоцићем, Вањом Удовичићем, Дејаном Савићем, Данилом Икодиновићем, Слободаном Никићем, Филипом Филиповићем, Александром Ћирићем, Александром Шапићем, Владимиром Вујасиновићем, Бранком Пековићем, Слободаном Сором, Душком Пјетловићем и Андријом Прлаиновићем.

Кад некога нема на светским првенствима малтене пуне три деценије (тачније од 1978.) онда он мора бити тотални аутсајдер. Али, ако је реч о српској одбојци, ту се више ниједан успех не може водити као чудо, имајући у виду колико се озбиљно ради у Одбојкашком савезу Србије. Наше одбојкашице су, слично одбојкашима у Атини 1995, биле највећи "хит" на 15. првенству света у Јапану. Први и последњи ривал био им је шампион Италија и оба пута су га савладале: у првом колу 3:1, у мечу за бронзу 3:0. Селектор Зоран Терзић и његових 12 јунакиња догодине или оне следеће лако би могли да се пробију и на чело наше ранг-листе, тим пре што најављују јуриш на олимпијску медаљу у Пекингу 2008.

Веслачи су и ове године нашли своје место у врху. На трећој позицији је двојац са кормиларом Стојић, Поповић, Нинковић, најбољи на свету на 500 м. Двојац без кормилара Стојић, Јагар се нашао на петом месту, са по златном и сребрном медаљом у Светском купу и укупном победом, а место изнад њега је кајакашки четверац (Филиповић, Зорић, Сибинкић, Ђенадић), светски првак у спринту на 200 м.

Европску "бронзу" из прошле године одбојкаши су заменили четвртим местом на Светском првенству у Јапану. Зато су на нашој листи пали са другог места на шесто.

Кајакашки двојац Филиповић, Зорић, освајач светске "бронзе" на 200 м, заузео је седмо место. Лане је, као шампион света, био четврти.