Данас отварање Авалског торња

БЕОГРАД – Авалски торањ, један од симбола Београда који су ваздушне снаге НАТО срушиле 1999. током бомбардовања СР Југославије, данас ће свечано бити отворен у присуству највиших државних званичника.

Свечаном отварању ће, како је најављено, присуствовати председник Србије Борис Тадић, премијер Мирко Цветковић са члановима кабинета и градоначелник Београда Драган Ђилас.

Отварање Авалског торња два пута је одлагано, први пут због солидарности са грађанима Европе који су били у жалости због трагичне погибије пољског председника Леха Качињског и пољске делегације, а други пут због најављених лоших временских прилика.

Посетиоци ће, како су најавили организатори, моћи да уживају у аудио-визуелном спектаклу, а свечано отварање преносиће Радио-телевизија Србије.

Авалски торањ је висок 204,5 метара, метар виши него стари и највиша је грађевина на Балкану.

На изградњу новог торња утрошено је 5.000 метара кубних бетона и око 500 тона арматуре, а његова конструкција може да издржи и земљотрес до 9,2 степена Меркалијеве скале.

Врх антене новог торња направљен је од несагоривих материјала.

На 120. метру налази се ресторан површине 100 метара квадратних, а посетиоце ће до видиковца, који се налази на 124. метру висине, превозити два лифта брзином од три метра у секунди.

Електроопрема уграђена у ово здање представља најмодернији систем те врсте, један од седам таквих у Европи. Осветљен од темеља до врха, захваљујући агрегатима, не може остати без напајања електричном енергијом.

У прилазну стазу торњу биће уграђено 200 отисака длана најзаслужнијих донатора и учесника акције „Изградимо торањ на Авали”. Прва је свој отисак оставила, сада покојна, сликарка Оља Ивањицки, која се поклонивши своје слике придружили акцији.

Међу 200 отисака налазе и дланови пет академика - Матије Бећковића, Милорада Павића, Душана Ковачевића, Тонета Серафимовског и Владимира Величковића, као и тенисера Ане Ивановић и Новака Ђоковића.

Изградња новог торња почела је 2005. године, а завршена је у новембру 2009. Изградња је извођена не одступајући од пројекта архитеката Угљеше Богуновића, Слободана Јањића и конструктора Милана Крстића, твораца старог Авалског торња.

Пројекат и надзор радова поверени су Саобраћајном институту ЦИП, а извођач радова било је грађевинско предузеће „Ратко Митровић”. Стари авалски торањ пројектован је од 1959 -1960. године, грађен од 1961. до 1964, а отворен 1965. године.

Некадашњи торањ је био висок 202,8 метара и сматрао се једним од најлепших ТВ репетитора у Европи и свету. Био је једини торањ на свету који је за пресек имао једнакостранични троугао, симбол српског троношца за седење.