Бронштајн у Београду

Два уметника добре међународне репутације, оба рођена у Израелу – диригент Ашер Фиш и виолиниста Гај Бронштајн – обележиће ово вече са Београдском филхармонијом на Коларцу. Пред почетак јучерашње пробе имали смо времена тек за један кратак сусрет са виолинистом. Гај Бронштајн (1971) је од 2000. први концертмајстор Берлинске филхармоније, а од пре четири године је и професор на Универзитету уметности у највећем немачком граду. У његовој уметничкој биографији видимо солистичке наступе и у кућама као што су њујоршки Карнеги хол или лондонски Барбикан центар, као и сарадњу са Зубином Мехтом, Исаком Штерном, Сајмоном Ретлом... Овај списак је, мислимо, довољан.

ИНТЕРВЈУ

Београдској публици представићете се Бетовеновим Концертом за виолину и оркестар. Коју музику још радо свирате?

Задовољство је свирати Бетовеново дело, једно од највећих ове врсте, али и једно од најтежих. Увек је то велики тест и за виолинисту и оркестар. Волим да свирам и Баха, Моцарта, Менделсона, Сибелијуса, Чајковског, Бартока... Велики је то музички спектар: од Баха до модерне музичке литературе.

Како изгледа Ваша прича о савременој музици?

Свирам је и са својим оркестром, али и сам, колико ми то време дозвољава. Уосталом, ја сам и уредник фестивала нове музике у Бону. Осим тога, волим и да свирам џез.

Берлинска филхармонија обележава, више од свих других оркестара, стогодишњицу рођења Херберта фон Карајана, славног диригента који је готово 35 година, све до своје смрти, био на њеном челу...

Берлинска филхармонија и Ане-Софи Мутер свирали су исти овај Бетовенов концерт у среду у Бечу. Дириговао је Сеиђи Озава. Ја сам изостао због мога гостовања, али биће још концерата у славу Карајана.

Чујемо и да ћете у Филхармонији одржати и интерни мастер клас за гудаче. Да ли то често практикујете?

Не, пошто ме ретко замоле да то радим. Драго ми је због тога и са нестрпљењем очекујем тај чин, јер знам да је Београдска филхармонија одличан оркестар. На различитим местима, у различитим ситуацијама држим ове часове и мој приступ увек је различит. Ја не само што друге учим већ сам и професор који истовремено и упија оно што види и чује на часу.

Колико сте радили са маестром Ашером Фишом?

Ми се дуго познајемо. Имао сам 11 година када ми је Фиш био професор у летњој школи у Јерусалиму. Било је задовољство учити од једног таквог уметника. После смо се често сретали, али је ово наш први сусрет овакве врсте: он диригент а ја солиста за виолином.

Да ли је ово и Ваш први сусрет са Београдом?

Био сам у многим европским градовима, али у Београду никад. А баш сам то желео. Знам неке музичаре из Србије. Моја добра колегиница из Берлинске филхармоније је Маја Аврамовић, иначе из Ниша. Добар сам пријатељ и са виолинистом Горданом Николићем, концертмајстором у Лондонском симфонијском оркестру. Пре две недеље наступили смо на истом концерту у Паризу.

Проба само што није почела, уследио је стисак у руку и Гајово „хвала”, на српском језику – без муке.