Познавање природе у друштву

Eрупцијa исландског вулкана Ејафјадлајокул, тачније једнaкраткотрајанa експлозивнa фазa изазвана директним контактом воде са истопљеног глечера и магме, проузроковала је један од највећих застоја у ваздушном саобраћају у Европи. Дошао је још један тренутак када смо се сетили природе и када смо се упитали колико је уопште познајемо. При томе, овде није првенствено реч о знању о природним наукама на академском нивоу, већ о томе колико природу познајемо као друштво и као појединци. А по свему судећи долази време када то знање постаје све важније.

Вулкани су места са којих до нас долази информација о томе колико је врућа унутрашњост наше планете. Врелина се из Земљине унутрашњости константно преноси навише, а од те врелине штити нас ,,изолатор” у виду веома танке камене љуске коју зовемо литосфера. Стене испод литосфере налазе се на температурама изнад 1300 степени Целзијусових, што их чини пластичним и покретљивим. Због тога ни камена љуска на којој живимо не мирује већ се раскида у делове – плоче, које се размичу, сударају, тару или подвлаче једна под другу. Тамо где се плоче сударају настају Алпи, где се подвлаче једна под другу имамо Јапан, а где се размичу, где топлота долази директно на површину – ту је Исланд. То је земља бројних вулкана, Ејафјалајоекул је само један од њих.

Ово је само део знања из геологије – вулканологије које поседује сваки ученик основне школе на Исланду. Потреба за овим знањем код потомака Хиперборејаца је схваћена пре више од две стотине година, и то на веома болан начин, после ерупције вулкана Лаки, 1783. године. Тада је за приближно осам месеци овај вулкан – заправо низ вулкана дуж једне огромне пукотине – избацио неколико стотина пута већу количину лаве и гасова него Ејафјалајоекул за последњих хиљаду година. Ова ерупција је директно или индиректно изазвала смрт око петине укупне тадашње популације Исланда, а имала је вишегодишњи утицај на климу у читавој Европи. Према неким историчарима, тако изазвана економска криза, која се, иначе, на језику обичног народа увек зове глад, довела је и до Француске револуције.

Све савремене државе поклањају велику пажњу томе колико им друштво познаје и поштује природу. Данас је можда важније него икад имати коректна знања о природи, јер нас је технолошки развој учинио рањивијим. То што је данас могуће пратити и најмање потресе тла или запазити емисију веома ниских концентрација гасова, којима је могуће предвидети вулканске ерупције јесте напредак, али смо зато рањивији због велике густине насељености и због компликованих видова комуникација на којима се заснива данашњи живот. Ако би Лаки данас прорадио, ваздушни саобраћај не би био угрожен, већ тотално прекинут и то на неодређено време. А ерупција из 1873. године не спада чак ни у првих десет најснажнијих ерупција од праисторије до данас.

У Србији нема активних вулкана. Наши најмлађи вулкани су стари неколико милиона година и од њих нам је остала само корист, као што су рудна лежишта и лепи предели. Али то не треба да значи да нам основно знање о овим природним појавама није потребно, јер хазард никад није далеко, а вулканском пепелу, видели смо, није потребна виза.

Неки од нама најближих ,,живих” вулкана су Везув и Санторини, а овај други већ носи на души једну читаву цивилизацију. Поред тога, никад се не зна где и какво нам знање о природи може бити потребно. Не треба заборавити Тили Смит, десетогодишњу девојчицу из Оксхота у Енглеској, која је спасила своје родитеље, седмогодишњу сестру и више од стотину туриста, који су се 26. децембра 2004. задесили на плажи тајландског туристичког центра Пукета. Применивши своје скромно али тачно знање из геологије, Тили је схватила да чудно повлачење пенушаве и немирне морске воде представља наговештај цунамија, управо онако како је о томе била научила од свог наставника географије. Сви знамо да је овај цунами, изазван снажним земљотресом у Индијском океану, усмртио више од 200.000 људи.

декан Рударско-геолошког факултета