Рат Београда и „Србијагаса”

Град Београд тражи од републичке владе да цена грејања прати цену гаса на тржишту и да се примени сличан модел који се сада примењује приликом утврђивања цена бензина и нафтних деривата. За онолико колико би цена гаса била увећана (или умањена) за исти толики проценат Београђани које греје топлана плаћали би већи или мањи износ на рачуну „Инфостана”.

Драган Ђилас, градоначелник Београда, у изјави за „Политику” каже да пре него што се одреди тржишна цена гаса потребно је да „Србијагас” коначно покаже како се формира цена тог енергента. То значи да би претходно морало да се прецизно зна колика је увозна цена гаса и колико треба издвојити за транспортне и оперативне трошкове.

– Треба једном јасно рећи да ли смо за договорну економију где ће држава да плати један део, а грађани други део трошкова, или да тржиште одређује цену. Ако је све тржишно, онда не може да се ограничи цена грејања нетржишним механизмом, а истовремено ослободи цена енергената. Када добијемо прецизне податке од предузећа „Србијагас” можемо да направимо економску цену, и то по формули коју ћемо дати јавно. У овом случају нема могућности договорне економије и сваког првог дана у месецу обавестићемо Београђане колика ће бити цена гаса. И то је једино нормално и поштено. Као што је сада случај са одређивањем цене бензина и нафтних деривата – истиче Ђилас. 

О овом проблему надлежни из Београда и других локалних самоуправа су пре неколико месеци расправљали са премијером Мирком Цветковићем, али Ђилас наводи да се од тада није ништа променило.

– „Београдске електране” годишње за гас плате од 50 до 70 милиона евра у зависности од тога колико ће трајати грејна сезона. Град на основну цену гаса плаћа осам одсто екстра пореза на име надокнаде за нереалне цене гаса из 2008. године. Нама нико није рекао које су то цене, колико пара треба да се скупи, да ли има смисла у 2010. години плаћати за нереалне цене од пре годину дана. Све то „Београдске електране” кошта око пет милиона евра годишње. Сматрам да није нормално да се наплаћује затезна камата, па онда наша дуговања нарасту на пет милијарди динара – нагласио је Ђилас.

Градоначелник Београда је додао да ће „Београдске електране” у следећу грејну сезону сигурно ући са минусом на рачуну. Због тога има идеја да се овом комуналном предузећу блокира рачун, што би спречило генералне ремонте. Имајући у виду да предстоје озбиљни ремонти, максимум који „Београдске електране” могу да плате „Србијагасу” у следећих пет месеци јесте три милијарде, што значи да бисмо у наредну грејну сезону ушли са дугом већим од две милијарде.

– Недопустиво је да се „Београдским електранама” блокира рачун и ја ћу то спречити. У том случају потпуно ћемо престати да плаћамо гас и средстава ћемо уложити у ремонт и чекаћемо да неко организује састанак и предложи неко решење – рекао је Ђилас.

Највећи проблем је то што је пре две године, када је цена гаса скочила 64 одсто, град Београд подигао цену грејања 36 одсто. Губитак у пословању за 2009. годину, захваљујући надлежнима у „Београдским електранама”, смањен је за готово две милијарде динара.(/slika2)

Други, можда за сада непремостиви проблем је то што је Србија са Међународним монетарним фондом потписала споразум на основу кога би цене које су под контролом државе годишње могле да буду увећане само у складу са стопом инфлације. Ове године је пројектован раст цена од шест одсто.

– Влада Србије одредила је да цене комуналних услуга у 2010. години могу да буду увећане шест одсто, а у исто време та влада преко својих агенција обезбедила је повећање цена гаса за више од 30 одсто. Са дозвољених шест одсто тај минус не може никако да се надокнади. Све смо на састанку код премијера причали и тражили, и од тог дана до данас се није десило ништа – каже градоначелник Ђилас. 

Прошле године су „Електране” за загревање око 300.000 станова користиле гас у 85 одсто случајева, мазут у 13, а пелет, угаљ и брикете у два одсто. Ове године се за догревање станова у чак 93 одсто користи гас.

На почетку грејне сезоне, 15. октобра 2009. године, гас је коштао 272 долара, а сада је његова цена на тржишту виша од  325 долара. У међувремену је „ојачао” и долар као монета, због чега је вредност „плавог енергента” повећана за око 30 одсто. Због тих параметара је град Београд затражио од Владе Србије да одобри нову цену грајања која би била увећана 20 одсто, али до сада није добио одговор.

Проблем са узајамним дуговањима могао би да буде решен тако што ће се увезати систем дужника: Република – „Србијагас” – град Београд што ће се компензацијом разрешити. На тај начин биле би закључене међусобне обавезе и потраживања.

Дејан Спаловић