Мама тренер, тата капитен, деца – клупске колеге…

Мама је тренер, тата капитен, а брат клупски колега, рекла нам је приликом упознавања Ивана Максимовић, најуспешнији стрелац пушком у јуниорској конкуренцији 2009. године.

Прошле сезоне је освојила јуниорску и сениорску титулу ваздушном пушком на Шампионату Србије, победила у јуниорском финалу Купа Србије малокалибарском пушком.

Трећу годину заредом Ивана је победник и на турниру „олимпијских нада” у словачком граду Њитра ваздушном пушком у конкуренцији преко 300 стрелаца из осам земаља.

Од пре месец дана власница је и златне медаље са шампионата Европе у Норвешкој, где је српска селекција: Ивана Максимовић, Драгана Тодоровић и Катарина Бисерчић тријумфовала са 1182 круга.

Аморова стрела

Све је почело још 1975. године када је Горан Максимовић, родом из Јагодине, у 12. години почео, захваљујући брату од тетке, да се бави стрељаштвом.

– Тада је ово био популаран спорт. Лепо смо се дружили, путовали на такмичења. Уследили су и резултати због којих је стрељаштво постало моје животно опредељење – прича Горан, власник три кристална глобуса ИССФ за победе у финалу Светског купа. Стрелац године у свету за 1988.

На једном од такмичења Горан се загледао у плавооку девојку с пушком у руци. Мирибана је такође била репрезентативка. Аморова стрелица је погодила мету. Даље су кроз живот наставили скупа нижући успехе.

Горан јенаш олимпијски шампион из Сеула 1988. године. На олимпијским играма учествовао је пет пута (1984, 1988, 1996, 2000). Шесто учешће у Атини имао је као савезни селектор. Највећи део каријере провео је у Партизану у коме је и Мирибана била тренер. Данас је она тренер стрељачког клуба Нови Београд „Ушће”, а заједничким снагама тренирају и стрелце репрезентације Србије.

Захвална свекрви

Љубав према стрељаштву Максимовићи су пренели и на своју децу.

Ивана пуца из ваздушне и малокалибарске пушке. Стрељаштвом је почела да се бави уз маму и тату, али није себе нашла у овом спорту и одустала је. Прекидје у ствари била само пауза, после које се са 14 година 2004. вратила у свет стрељаштва и почела да „грува” вансеријске резултате и за кратко време доспела до репрезентације у јуниорској категорији.

– Стрељаштво изискује концентрацију и самоконтролу, кроз овај спорт сам успела да се ослободим треме, што ми је доста помогло у свакодневном животу. Мада је најлепше од свега другарство, ми смо овде у „Ушћу” сви као једна породица – искрена је Ивана, иначе студент прве године туризма на „Сингидунуму” у Београду.

– Свакодневно тренирам, пре подне у клубу, а по подне на отвореном код Цареве ћуприје, због чега доста времена изгубим и у превозу. Предавања пратим путем Интернета јер нисам у могућности да идем на факултет и то ми тешко пада, јер немам прилику да се упознам и дружим са својим колегиницама и колегама. Имам срећу да ми је тренер мајка, која има разумевања за моје жеље да понекад вече проведем с друштвом или дечком Иваном и мало касније легнем у кревет – каже ова темпераментна двадесетогодишња девојка, а Мирибана додаје:

– Стрељаштво много даје али и узима, нема другарица, фризуре, позоришта... Клуб је наша друга кућа. Тако да смо свакодневно скупа, свако са својим обавезама. До сада сам била посвећена Ивани. Сада је на реду Марко који је такође показао жељу да се бави овим спортом. С том разликом што се он определио за пиштољ. Не знам како бих успела да будем добар тренер, супруга и мајка да ми није несебичне подршке моје свекрве Загорке. Њој сам бескрајно захвална.

Причали су нам Максимовићи и о својим проблемима око налажења спонзора, будући да је опрема стрелаца: рукавице, ципеле, наочаре, панталоне, блуза, а посебно оружје, доста скупа.

На питање да ли постоји још нешто у њиховом животу осим стрељаштва рекли су нам да је оно читав њихов живот и професија и хоби. Прошлог лета је Мирибана стрелце из клуба, заједно са својом децом, водила на море.

– Сви су они као моја деца. Поверавају ми се, очекују од мене савет и подршку. Дивни су то, одговорни, млади људи с којима је задовољство радити и дружити се, па и на летовању. Мада се нађе времена и за „чашицу” разговора са пријатељима.

На растанку смо нашим саговорницима пожелели срећу на другом Светском купу у Пекингу.

Славица Берић