Одмор у рају

Недалеко од новобеоградских блокова, у суседству Аде Циганлије, налази се савско острво Ада Међица. У врелим данима, преко викенда спас од жеге на овом рајском прибежишту пронађе око две хиљаде људи. Смештени су на сплавовима или у сојеницама, друже се, купају, сунчају и одмарају. У недељу увече, невољно се поздраве са чаробним острвом, унапред се радујући следећем петку када ће се вратити на овај зелени драгуљ.

Повратак кући чамцима траје необично дуго, као да река не жели да им дозволи да оду. Већ на Савском кеју излетнике дочекују жега, врео асфалт и три дана раније остављене бриге и проблеми.

Један од најстаријих житеља овог острва је Никола Рончевић (75), који је на њему провео 35 година. Каже да му је својевремено мало недостајало да се разведе, када су жена и кћерка одлучиле да баш ту саграде сојеницу. Дуго се није мирио са судбином, будан је дочекивао зору, не схватајући зашто укућани желе да га се реше.

– Жене виде далеко боље будућност него мушкарци и то се показало у мом случају. Тада сам желео у земљу да пропаднем, јер нисам могао да прихватим да и један дан проведем на острву које је било неприступачно. Данас сам им због тога захвалан, јер богатство које Сава, Ада Међица и дружење на њој пружају, не може се ничим заменити – истиче Никола Рончевић.

Каже да су за протекле три деценије на острво долазили многи који су желели да га прилагоде себи и својим потребама, али да је Ада Међица на крају побеђивала. Рончевић тврди да су партијски функционери седамдесетих година прошлог века, да би се додворили Титу кад је пловио Савом, обећали да ће срушити све сојенице и кућице од дрвета, јер "упропашћавају природу". Међутим, Тито је саму помисао да се нешто тако уради категорично одбацио и чак се прошетао Адом Међицом дивећи се природи.

Поплаве које су пре два месеца угрозиле добар део Европе, оставиле су дубок траг и на острву. Све кућице на копну биле су потопљене, док су сплавови издржали налет набујале воде. Зато је сада на Ади Међици честа слика да  власник, испред своје кућице, остави намештај да се суши, чекајући да сунце из њега исцеди сваку кап.

Дух и живот острву дају млади. Испред ресторана у коме су се Новобеограђани женили, а који је сад затворен, налази се чиста плажа, на којој се сунчају млади. Ивана Костадиновић воли Аду Међицу, јер на њој нема гужви као на суседној Ади Циганлији. Тврди да нема бољег провода у престоници за 40 динара колико кошта повратна карта за превоз чамцем.

– Ада Међица је прелепо острво где могу добро да се одморим, заборавим на испите на Факултету политичких наука и посао који је стресан. Вода је чиста, а плажа је песковита. Штета што ресторан не ради, јер су цене пића биле приступачне за свачији џеп. Моје друштво из Блока 45 овде редовно долази, а често преспавамо на неком од сплавова, кад је власник одсутан – напомиње Ивана.