Виртуелни победник за пет хиљада долара

„Навукао сам се на ’Гангстерску битку’ пре две године док сам пословно путовао у Кину. У овој стратешкој игри циљ учесника је да наоружа што већу гангстерску фамилију и победи друге. Хтео сам да будем најбољи на свету и то ме је коштало 4.600 долара. Међутим, када сам стигао до врха где више нико није могао да ме стигне, нисам осетио никакву сатисфакцију. После 15 дана сам угасио налог“, прича 42-годишњи Никола Ш.

Овај приватник из Београда један је од загрижених играча игрица на Фејсбуку који су спремни да им се зарад виртуелних добара са кредитне картице скине прави новац.

Популарне игрице на друштвеним мрежама у основи су заиста бесплатне, све док не постану опсесија. У „Фармвилу“ се, на пример, имагинарни новац лако зарађује, али и троши. Ако вам је за око запала вила од милион долара, а немате довољно „новца”, можете је купити оним правим, само изаберите којом картицом плаћате. Британски дванаестогодишњак недавно је олакшао мамин банковни рачун за хиљаду евра да би купио „лепе ствари које је желео”. Или бисте да проширите мафијашку фамилију, а немате довољно новца да наоружате све пријатеље.

Никола, који је до пре пет година живео у Канади, каже да је тренутно „навучен“ на „Зинга покер“. Изазов је и у тој игри велики, иако се не може окарактерисати као коцка, јер не постоји начин да се заради новац, осим виртуелни који потом никако не може да се претвори у онај прави. Упркос томе игра је веома заразна и коштала га је, признаје, 500 евра за последњих седам дана.

Занимљиво је и донекле утешно да новац није отишао ни Фејсбуку ни Зинги, него у Крушевац. Николи је истекла кредитна картица, па је направио договор са играчем из Крушевца да му шаље новац поштом, а да овај њему исте вечери пребацује виртуелне „покерске милионе“.

На питање да ли сматра да има проблем, одговара одречно. „Проблем је једино што је скупо, али бих исто толико трошио опијајући се по граду“, каже и објашњава да је потпуно свестан да је у питању једна велика психолошка превара – да се играч што више уживи и осети унутрашњу присилу да иде даље.

Фејсбук је до сада имао релативно мали део колача од овог све уноснијег виртуелног тржишта, али је ових дана најавио новину која ће му знатно увећати профит.

Баш као што јединствена европска валута омогућава грађанима да исти новац троше у великом броју земаља, тако ће и Фејсбук проширити употребу својих „фејсбук кредита“, вероватно у току ове године, саопштила је компанија иза које стоји најмлађи милијардер на свету Марк Закерберг (24). Тако најокорелији виртуелни фармери и покераши неће више морати да за сваку игру, а на друштвеној мрежи их има 10.000, изнова укуцавају податке и број кредитне картице, јер ће „фејсбуковим евром“ моћи да плате и тракторе за фарму и жетоне за покер.

Прогнозира се чак да би у не тако далекој будућности виртуелни новац могао да постане реално средство плаћања, мада у Фејсбуку засад не помињу ту варијанту. Могућности су неслућене, посебно за оглашиваче, и сада су у домену футуристике. На пример, да кредитом купљеним од „Фејса“ девојка пазари „Гепову“ мајицу. По већ уобичајеном принципу, на профилу би јој „искочила“ информација чиме се поновила. То би видели сви њени пријатељи, а „Геп“ би за овако фантастичну рекламу наградио девојку попустом.

„Фејсбуковом евру“ не радују се компаније које развијају игрице јер ће од сваке трансакције Закерберговој мрежи ићи 30 одсто, што до сада није био случај.

Зинга месечно има 200 милиона активних корисника, а 90 одсто огромног профита долази од продаје виртуелне робе. Немали део одлази Фејсбуку за рекламе (од пет до осам милиона долара месечно).

Новац којим је Никола платио своју опсесију неће моћи да се поврати. Можда му се ипак једног дана исплати идеја до које је дошао док је неуморно укуцавао број кредитне картице на Фејсбуку. Замисао је да са једним познаником из Сарајева, стручњаком за компјутерске програме, креира сличне игрице и нађе се на другој страни у овом новчаном току.

Ј. Каваја