Елан као на почетку

Једна од највећих атракција 40. гитаријаде у Зајечару биће наступ енглеског рок састава "Јураја Хип". Бенд који пре свега памте љубитељи тврдог рок звука из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века наступиће сутра увече на популарној манифестацији. "Јураја Хип" су током каријере дуге 37 година објавили 35 студијских и лајв албума, а кроз бенд је продефиловало скоро исто толико музичара. За прве две деценије постојања продали су више од 30 милиона плоча и касета, а и данас их радо слушају чак и они који нису ни били рођени када је бенд оформљен.

Од оснивача "Јураја Хипа" сутра ће у Зајечару свирати гитариста Мик Бокс, а осим њега на бини ће бити и певач Берни Шо, бас-гитариста Тревор Болдер, бубњар Ли Керсларк и клавијатуриста Фил Лензон.

У овом саставу група наступа од 1986. године и то је постава која најдуже траје од оснивања.

Предисторија "Јураја Хипа" почела је средином шездесетих када су певач Дејвид Бајрон и гитариста Мик Бокс заједно наступали у бенду "Сталкерс". Бенд је спадао у групу осредњих рок састава, а пошто се Бајрон и Бокс нису мирили са том чињеницом убрзо су формирали дуо под називом "Спајс". Када су им се придружили Кен Хинсли, Пол Њутон и Алекс Нејпер кога је убрзо заменио Најџел Олсон "Спајс" је променио име у "Јураја Хип". Чланови су име групи дали према једном епизодном лику из романа Чарлса Дикенса "Дејвид Коперфилд". Мајк Бокс као једног од људи који су најзаслужнији за то што је бенд уопште настао данас често истиче продуцента и менаџера Герија Брона, који је у то време био један од ретких који у музици "Јураја Хипа" препознао формулу успеха.

Брон у својим интервјуима често каже да се тада свађао са многим колегама јер је био упоран у тврдњи да је "Јураја Хип" златна кока енглеског рока.

– Видео сам у њима нешто што до тада није поседовала ниједна британска група. Умели су своју музику да трасирају правим путем и да је развијају на први начин – каже данас Брон.

Деби албум под називом "Very ’eavy...Very’ umble" бенд је снимио годину дана по оснивању, а колико је био успешан говори и податак да је имао велики публицитет у Америци, што тада није био чест случај са енглеским рок саставима.

Други албум "Salisbury" представљао је, како се у то време изразила музичка критика, искорак напред. Прва нумера на плочи трајала је 16 минута и чланови бенда су је снимили са оркестром састављеним од 26 чланова. Са албума је остала упамћена и песма "Lady in Black" која је постала светски хит, а група је и данас изводи на концертима.

Следећу фазу рада "Јураја Хипа" осим честих промена чланова обележило је и објављивање чак пет албума за три године.

Најплоднији период почели су чувеном плочом "Demons & Wizards", која јe имала одличан тираж. Два сингла са албума "The Wizard" и "Easy Livin" ушла су у Великој Британији у првих педесет по продаји те године, а сличан успех је остварен и у Америци. Осовина на којој је група почивала Бајрон – Бокс музички је функционисала перфектно и уз клавијатуристу Кена Хенслија, који је био аутор неколико песама, створила је од "Јураја Хипа" један од најпопуларнијих рок састава тог времена.

Чак ни пословично резервисани музички критичари нису имали превише замерки на рад групе. Хиперпродукција им није одузела квалитет, а свирка на плочама и концертима, без обзира на честе промене, била је из дана у дан све квалитетнија.

Година расплета за бенд била је 1976. После плоче "Return to Fantasy" двојац који је основао групу почео је да показује прве знакове посустајања. Наиме, односи између Бајрона и Бокса нису били као некад, а после много премишљања певач је решио да напусти "Јураја Хип".

Ипaк, гитариста Мик Бокс се није мирио са том чињеницом и заједно са новим певачем Џоном Лотоном и новим албумом "Firefly" група је кренула у још један рокенрол поход. Но, публика није одмах прихватила новог солисту. Многи тадашњи фанови "Јураја Хипа" сматрaли су да Дејвид Бајрон нема одговарајућу замену и окренули су леђа дотадашњим љубимцима.

Без обзира на јаку вољу новог лидера групе, осипање се наставило па је наредних година групу напустио и клавијатуриста Кен Хинсли. У паузама током којих је тражио нове музичаре и раду на албумима Бокс је губио много енергије, а у међувремену се истопила и популарност бенда.

Коначну форму "Јураја Хип" је напокон добио 1986. године, а у тој постави свирају и данас. Нису популарни као некад али их љубитељи оштрог гитарског звука и даље уважавају. Oни који су гледали њихове наступе на турнејама кажу да су на сцени и даље препуни енергије и елана. "Јураја Хип" тренутно раде на новом албуму који би светлост дана требао да угледа у наредним месецима.