После свега, затворићу ,,Агору”

Фондација ,,Агора” је основана после две изложбе фотографија које сам организовао са групом својих пријатеља. Будући да сам путовао по свету, проценили смо да су фотографије са тих путовања занимљиве и за ширу јавност и тако је неколико нас прво организовало изложбу у Новом Саду, а затим и у Центру ,,Сава” у Београду. Али ову другу у хуманитарне сврхе: била је то продајна изложба 105 фотографија, од којих смо многе продали и тако смо зарадили 6.500 евра које смо у целини уплатили на жиро-рачун Дечјег села у Сремској Каменици.

Пошто је и у Дечјем селу и у јавности акција била прихваћена са симпатијама, као успешни организатори одлучили смо да направимо хуманитарну фондацију. Испоставило се да нисмо баш знали какве нас све обавезе очекују у вези с тим. Ипак, регистровали смо фондацију ,,Агора”, изабрали управни и надзорни одбор, али ниједан динар преко нашег рачуна од тада до данас није прошао, иако смо имали неколико хуманитарних акција. Рецимо, прошле године у марту организовали смо позоришну представу и ангажовали Весну Чипчић. Приход од представе је уплаћен на жиро-рачун као помоћ једном момку, Немањи, из Београда, коме су потребне паре за трансплантацију плућа, у Бечу. Међутим, опет је све уплаћено директно на рачун. На нашем сајту смо и објавили тај податак. Јесенас смо исто тако помогли обданишту за децу са развојним тешкоћама ,,Милан Петровић” у Новом Саду. Сад поново организујемо сличну акцију, али средства не иду преко фондације него на рачун ове установе. Све су то акције на добровољној основи: неко за нас зна, некога коме треба помоћ ми познајемо... Тако су неке донације отишле школама: нама се јави донатор, ми знамо којој школи је рецимо потребан компјутер и на томе се све заврши. Имали смо и једног анонимног донатора из иностранства, очигледно бизнисмена, који сваке године даје новац у добротворне сврхе. Ми пронађемо установу којој треба помоћ, успоставимо контакт и у томе је наша улога.

После свега што сам чуо да се десило са Фондом Катарине Ребраче мислим да ћу ,,Агору”, као оснивач, да затворим. Јер осећао сам се веома непријатно кад сам сазнао шта се десило. Деси се то да људи покраду државу, предузеће, па и нечију приватну имовину, и то је криминал, али скупљати новац у хуманитарне сврхе и присвојити га, то је криминал на квадрат! А мени је било страшно непријатно зато што се и уз моје име везује једна хуманитарна фондација, а наш народ је од многих преварен сто пута.

Сада, дакле, када смо организовали неколико лепих малих акција које су помогле људима, не бих желео да ме неко прозива и повезује са онима који фондове користе да би новац ставили у свој џеп. Јер кад сам то чуо одмах сам помислио: свако ко има било какве везе са хуманитарним радом, па и ко искрено хоће да помогне, сад ће га пратити неповерење и сумња – ево га овај који гледа да за себе узме новац!

Мада је то далеко од истине. Јер у Новом Саду има много искрених хуманитарних акција. Био сам рецимо у Ветернику, где постоји дом за децу са тешкоћама у развоју. Организована је врло лепа акција, приватна, без фондација, без икакве помпе. Било је петнаестак екипа, свака од њих је кувала неко јело. Други су долазили на ручак и ко год је дошао требало је да донесе неку помоћ, хигијенски прибор или нешто слично. И то смо скупили на гомилу у том дому, у Ветернику. Па и акције у којима је ,,Агора” учествовала углавном су биле скромне, са сакупљених неколико хиљада евра.

Али мене је ово што се десило веома потресло; осетио сам се осрамоћен што сам уопште регистровао хуманитарну фондацију, јер као такав могу и ја бити обележен због некога ко је ту хуману делатност злоупотребио.

*Лекар, оснивач фондације ,,Агора” из Новог Сада