Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Половина годишњих издања

Још једна значајна годишњица развоја наше привреде обележена је поштанском марком. Јавно предузеће ПТТ саобраћаја „Србија“ емитовало је 19. априла пригодну поштанску марку номиналне вредности 22 динара поводом 140 година индустријализације Србије. Ово је већ дванаесто издање у овој години, тако да се може говорити о извесној хиперпродукцији наших марака. Према програму издавања пригодних марака, до краја године остало је још исто толико – дванаест издања, па можемо очекивати спорији темпо издавања марака, мада могу да се појаве и ванредна издања, која нису предвиђена овим програмом.

Рударство је постојало у Србији још у средњем веку, али продором турске империје ископавање и обрада руде су већим делом замрли. Организована експлоатација угља почела је 1870. године у костолачком басену, па се ова година сматра почетком развоја самосталне српске индустрије, неспутане потребом за увођењем овог важног енергента, без обзира на то што лигнит нема тако добре енергетске карактеристике као мрки или камени угаљ.

Костолац је место на ушћу Млаве у Дунав и у његовој околини је временом настао велики енергетско-индустријски центар са рудницима угља – лигнита, који су данас познати под називима Костолац, Кленовник и Ћирковац. Поред њих су изграђене и термоцентрале Велики и Мали Костолац. Иначе, овај крај Србије познат је по богатим археолошким налазиштима. Ту је ископан скелет мамута стар милион и по година. За време римске империје ту се налазио град Виминацијум, који је био скоро до темеља уништен 440. године упадом Хуна. У средњем веку арабљански географ и путописац Идризи спомиње место Костолац у својим географским списима Леванта и Балканског полуострва као велики трговачки град у 12. веку.

Први концесионар рудника угља у Костолцу, на основу уговора из 1870. године, био је Фрањо Вештечки. Три године касније Ђорђе Вајферт је добио концесије за истраживање и ископавање руда бакра и злата у Бору, живе на Авали и лигнита код Костолца и тада почиње значајно техничко унапређење и повећање производње. Неколико година касније Вајферт је продао борски рудник једној француској компанији, али није и костолачки басен, који се налази на 12 километара од дунавског пристаништа Дубравице у пожаревачком срезу и округу, и који је спадао у модерније и боље опремљене руднике оног времена.(/slika2)

Почетак интензивне индустријске експлоатације лигнита у Костолцу означава и почетак индустријског доба у Србији јер је наша привреда добила сопствен извор угља. Крајем 19. и почетком 20. века угаљ из костолачких рудника служио је као погонска енергија за кланице, пиваре, млинове, тополивнице и бродове, а касније он је постао главни енергент намењен производњи струје. Већ готово век и по костолачки угаљ је један од главних покретача наше привреде. Данас, уз рекордну производњу и непрестана улагања у осавремењавање и проширење производних капацитета, предузеће „Термоелектране и копови Костолац” наставља ову традицију, као један од ослонаца електропривреде Србије.

Графичку обраду марке урадила је Надежда Скочајић, дипломирани графички дизајнер из Београда. Стручну сарадњу при избору мотива, дизајна, као и текста за пригодан коверат првог дана, дао је Зоран Тришић.

Марка је штампана техником двобојног офсета у новосадској штампарији „Форум” у шалтерским табацима од по 25 комада марака. Тираж је 38.000 комада. На дан емитовања марке Пошта Србије пустила је у оптицај и пригодан коверат првог дана са пригодним текстом и са жигом поште 11101 Београд.

Бора Станковић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.