„Гугл” као Римска царевина

Корпорација „Гугл” све је сличнија  Римском царству у доба његове највеће експанзије: ово необично поређење изнео је недавно угледни И-Те магазин „Компјутерски свет”. Свет  се данас не осваја мачем, „Гугл” то ради уз помоћ нових услуга, алата, технологија и информација. Било да је неко воли или не, мултинационална компанија поставила је ствари тако да се већина оних који не користе неку од њених услуга осећа помало изопштено. Ово је сличан принцип по коме је Рим владао провинцијама. Проналасци, поједностављен систем управе, водоводи, системи за наводњавање, модерни путеви и слична достигнућа доприносили су да се многи поробљени народи у суштини не осећају лишеним слободе. Иако „Гугл” не „поробљава” своје кориснике, његов улазак у готово све сфере дигиталне комуникације довео је до сличне појаве.

Ради се о гиганту који је на прагматичан начин почео да се бори против цензуре у Кини, непоштовања људских права у бројним земљама, али и завирио у доскора недодирљиве законе о приватности у Европи. У недавном отвореном писму десет земаља света, укључујући Француску, Канаду и Велику Британију, критикује „Гугл” наводећи да су права грађана на приватност практично заборављена пред најездом нових „Гуглових” сервиса и апликација.

Постепеним преласком на такозвано рачунарство у облацима (cloudcomputing) отвара се и нова тема за расправу. Недавна одлука градских власти Лос Анђелеса да практично у потпуности пређу на коришћење популарних „Гугл апса” („app”, енглеска скраћеница од речи апликација) погодила је америчку нацију у изузетно болно место – безбедност. Наиме, светски И-Те лидер се за сада ни на који начин није обавезао да се поверљиви подаци о физичким и правним лицима у САД морају чувати на серверима смештеним на територији ове земље. Овај податак звучи помало иронично ако се зна да је седиште „Гугла” у Калифорнији.

Да ли намерно или случајно, из ових поређења изостављена је давно позната чињеница да свака империја има свој зенит, али и крај. Како сада ствари стоје, „Гуглова” владавина модерним светом се тек захуктава.

А. Чолаковић