Тесла и Алас не иду у Шангај

Две чувене светске смотре научних достигнућа и техничких проналазака упамћене су по двојици српских великана. У Чикагу 1893. (у славу Колумба) заблистао је Никола Тесла, а у Паризу 1900. Михајло Петровић Алас. Хоће ли им се још неко придружити на предстојећем првомајском уранку у Шангају?

Првог мајског дана у најмногољуднијем велеграду у Кини, а и на планети (уколико се рачуна само градско насеље), посетиоцима са свих страна (очекује се 70 милиона) своје двери отвара до сада највећа, Светска изложба 2010. Србија је једна од 192 земље учеснице (тако су организатори најавили), али без знаменитих Срба.

Прво приказивање и показивање уприличено је 1851. у Лондону (Кристални дворац у Хајд парку), с једином намером да се представе властита остварења и домети у индустријализацији. Замисао је потекла, ако нисте знали, од принца Алберта, супруга краљице Викторије.

Свака следећа смотра била је и већа и скупља. Предстојећа ће кинески државни буђелар олакшати за 45 милијарди долара. Није много, уколико је то испуњење стогодишњег сна (премијер Вен Ђијабао), иако прилично мање од Олимпијских игара 2008. у Пекингу.

Од атома до Атомијума

Од најранијих дана искристалисале су се две препознатљиве врсте: светске (трају највише шест месеци, изложбена површина није ограничена, теме су општег усмерења, свака земља подиже своје здање, организују се на пет година и дуго се памте) и међународне (између две светске, најдуже три месеца, површина највише 25 хектара, одређене теме и свако гради свој павиљон). Првима су још додавали придев највећа или главна, а другима мања или споредна.

Накнадно се испилила трећа – баштованско-повртарска или хортикултура.

Прво раздобље одсликало је индустријализацију (1800–1938), а отпочело је с лондонском 1851. Државе су се утркивале да обелодане најновија научно-технолошка постигнућа, сетимо се само првог телефона или „говорећег телеграфа”. Потом је у предње редове избила културна размена, с нагласком на улози човека у историји. И на крају је преовладало брендирање нација, особито од Бризбејна 1988.

Ни у Шангају неће бити друкчије.

Шта је остало након ових белосветских вашара?

Углавном, ништа. Гро изложака је расклопљено, а није наново склопљено. За разлику од путујућих циркуса. Неколике грађевине остале су тамо где су подигнуте: подсетимо се Ајфеловог торња у Паризу (1889), Атомијума у Бриселу (1958) који дочарава 165 милијарди пута увећану најмању основну честицу материје, зграда садашњег Музеја науке и индустрије у Чикагу заостала је из 1893, и да не набрајамо.

Догодине битка за 2020.

Надметање за домаћина није нимало ласно, надгласавање се продужи у неколико кругова. Шангај је победио тек у четвртом, претекавши Москву (Русија), Јеосу (Јужна Кореја), Керетаро (Мексико) и Вроцлав (Пољска), иако је и у претходна три имао највише гласова.

Две следеће међународне одлазе 2012. у Јеосу (Јужна Кореја) и 2016. у Анталију (Турска), а светска 2015. у Милано (Италија). Предстоји укрштање копаља да се организују међународна 2017. или 2018. и светска 2020. године, јер то још није одлучио Међународни биро за изложбе (основан 1928). Утркивање за потоњу отпочеће догодине, а већ су најављени Хјустон, Њујорк, Сан Франциско, Лос Анђелес, Лас Вегас (сви САД), Манила (Филипини), Бризбејн, Сиднеј (оба Аустралија) и Копенхаген (Данска).

А чиме су Никола Тесла и Михајло Петровић Алас задивили свет?

Никола Тесла је осветлио целу изложбу наизменичном струјом, изложивши још флуоресцентне сијалице и сијалице с једним изводом. Тада је објаснио начело обртног магнетског поља и индукционог мотора, изазивајући дивљење обртањем бакарног јајета које се вртело окренуто на врх, што је представљено као Колумбово јаје.

Српски математичар Михајло Петровић Алас је овенчан златном колајном за хидроинтегратор, аналогни рачунар који је решавао две класе диференцијалних једначина. Направио га је три године пре светковине у Паризу.

Станко Стојиљковић