Тежи ће летети са две карте

Ко не може да трпи, нека спреми кованицу кад крене у Рајанеров авионски тоалет. Највећи европски лоукост превозник још не послује у Србији, али до тренутка кад буде дошао вероватно ће спровести у дело план да врата тоалета отвара новчић од евра или фунте, додуше, само на летовима краћим од једног сата. Крајњи циљ је, признаје шеф ирске компаније Мајкл О’Лири, да се људи науче да више користе аеродромске просторије, а да наместо једног тоалета поставе још шест путничких седишта и – додатно снизе основну цену. Детаљи плана се наводно већ разрађују са Боингом.

Пошто ово није први пут да О’Лири помиње наплату „висинског олакшавања“, а прошле године је чак рекао да је у питању чиста шала, многи су прокоментарисали да Рајанер просто жели публицитет, макар и негативан.

Како год било, додатне услуге су постале „златна кока“ за авиокомпаније, посебно сада у време кризе. Оне нискобуџетне заиста имају јефтиније карте, али посебно наплаћују трошак куповине карте, храну и пиће, а неке чак сваку торбу по правцу, помоћ онима који не могу сами да уђу у авион, пренос музичке опреме...

Са летова унутар САД „ишчезли“ су оброци урачунати у цену карте и нуде се ужине по цени од три до седам долара. Неки траже седам долара за коришћење јастука и ћебета. Највећа америчка лоукост компанија „Спирит ерлајнз“ најавила је да ће почети да наплаћује ручни пртљаг 45 долара, што је седморицу сенатора навело да предложе закон о забрани бесмислених авио-такса.

 Путнике изгледа екстра трошкови још не одвраћају од нискобуџетних компанија, јер је то ипак начин да се за мале паре види свет. Шта су следеће смислили?

Одговор може да се пронађе из фотографије путника који „прелива“ из авионског седишта на лету Америкен ерлајнза, постављене крајем прошле године на једном блогу о авиосаобраћају. Кристофер Елиот из „Нешенел џиографик тревелера“ прилично је уверен да ће једног дана авио-путници ићи на вагу заједно са коферима, баш као што је их Луфтханса измерила 1985, али тада само да би оквирно сазнала тежину „живог терета“ у авиону.

Просечан Американац тежи је за шест и по килограма него пре две деценије, а сваки грам мање, значи мање трошкове за гориво. Јапански Ол Нипон ервејз је прошле године тражио од клијената да посете тоалет пре него што се укрцају како би смањили терет и потрошњу горива.

Логика заговорника таксе на дебљину: Ако се кофери додатно наплаћују због тежине, зашто би једни путници субвенционисали превоз оних других. Трећина људи који су гласали на Рајанеровом сајту подржали су посебан намет за гојазне, а представник компаније имао је веома маштовито оправдање: „Виткима ће појефтинити карта, а гојазни ће добити додатни мотив да смршају“.

Противници негодују због „недопустиве дискриминације”. Тим људима ионако је непријатно да „улазе у туђи простор“.

Рајанер отворено каже да му је план да и даље снижава основну цену, а разлику надокнади приходом од ванредне понуде. Путници могу да бирају: „Ако не желе да плате пртљаг, нека га не носе“.

Прошле године је расписао конкурс за најкреативнију идеју шта би могло да се наплати. Предложено му је да продаје тоалет-папир са ликом газде, да наплати коришћење маске за кисеоник или да уведе стјуардесе у бикинију за 50 евра.

Победник још није проглашен, али је управо повећана такса за пртљаг у летњој сезони „како би се путници стимулисали да не претрпавају кофере“. Ко се не спакује у један, треба да спреми 140 евра само за пртљаг.

-----------------------------------------------------------

„Гојазни су повлашћени”

Званична политика авиокомпанија према особама са прекомерном телесном тежином мора да буде суптилна, па тако Америкен ерлајнз апелује на путнике да „унапред размотре да ли ће им можда бити потребна два седишта“, док Ер Франс од 1. фебруара у потпуности рефундира трошкове другог места ако лет не буду до краја попуњен.

У представништву француског авиопревозника у Београду кажу да компанија има „веома флексибилну политику према гојазним особама и да оне код њих имају повлашћен положај“, мада признају да до сада „нису имали таквих случајева”.

Превоз бесплатан, таксе 10.000 динара

Повратна карта на новоустановљеној релацији Београд–Барселона преко Спанера продаје се по промотивној цени „нула“ плус таксе, кажу у београдском представништву ове компаније. Та нула, међутим, нарасте на 10.000 динара. Деведесет евра одлази на име аеродромских такса и таксе за гориво, а наплаћује се и услуга продаје карте (service fee). Плаћа се и сваки килограм пртљага преко 20 килограма.

Са компанијом Ники може се путовати за 29 евра у једном правцу до низа европских градова, баш како се наводи у реклами. У цену су урачунате све таксе осим услуге куповине (10–20 евра), али да би се обезбедила карта по тој цени путовање се мора планирати месецима унапред.