Петак, 17.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обележен злочин у Добровољачкој

Обележен злочин у Добровољачкој

Сарајево, 3. маја - У сарајевској Добровољачкој улици у Сарајеву, у којој је пре 18 година извршен злочин над припадницима ЈНА, јуче су чланови породица страдалих, представници свих нивоа власти Републике Српске и српски функционери у институцијама БиХ, положили беле руже и прислужили свеће. Помен, који је први пут одржан на месту где се злочин догодио, протекао је мирно и достојанствено уз велику медијску пажњу и изузетно јако полицијско обезбеђење.

Два аутобуса са учесницима помена, који су кренули из Источног Сарајева, све време обезбеђивао је, такође, велики број полицајаца, а дуж саобраћајница којима су прошли био је постављен шпалир полиције.

 Пре уласка у федерално Сарајево аутобуси су заустављени на међуентитетској линији на Врацама из безбедносних разлога. Након сат времена чекања командир полиције за специјалну подршку МУП-а Кантона Сарајево Мухамед Хасановић, позвао је учеснике колоне да крену, гарантујући им пуну безбедност.

Цвеће за жртве из колоне ЈНА није положено на предвиђеном месту из разлога што је то место у јутарњим сатима „окупирало” око 200 припадника тамошњег Удружења „Зелене беретке” који су одбили позив и организатора и полиције да се разиђу. Тако су се, на удаљености, неких 150 метара и окружени многобројним полицајцима, „суочили” са представницима из РС који су након изласка из аутобуса кратко прошетали Добровољачком носећи упаљене свеће у руци.

Међу члановима овог удружења био је и начелник сарајевске општине Стари Град Ибрахим Хаџибајрић који је долазак представника РС на место злочина назвао „чистом провокацијом” и „политизацијом догађаја”.

У колони која је јуче одала помен страдалим официрима и војницима била је и Богдана Томовић, мајка убијеног 18 годишњег војника Здравка Томовића.

„Убили су нашу децу, а не одговарају за то. Тражимо правду за злочин који је учињен над војницима који су мирно напуштали Сарајево. Мој син је био добар младић, који ником не би нажао учинио, а убијен је мучки. За то су криви Ејуп Ганић и остали који би требало да одговарају- казала је она.

Јела Милановић, сестра убијеног Здравка рекла је новинарима да напад у Добровољачкој „није био политика, већ злочин”.

„Отада је прошао још цели један Здравков живот, а нико није одговарао - додала је она.

На месту на којем је пре 18 година убијен и Обрад Гвозденовић свећу је јуче прислужила његова сестра Гордана која је у рукама држала и слику свога брата.

„Чини ми се да све ово сањам. Нисам имала снаге да сама овде дођем, јер имам осећај да БиХ није и дан данас земља по којој се може слободно шетати- изјавила је Гордана.

Пензионисани генерал Душан Ковачевић, један од преживелих из колоне ЈНА јуче није имао снаге да оде у Добровољачку, остао је у Источном Сарајеву где је новинарима изјавио да му се чини да „Сарајево није ни слободан, а ни демократски град”.

„Ово што се данас догодило јесте почетак разоткривања једне истине- поручио је он.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Раде Ристовић изразио је задовољство што је један тужни догађај захваљујући, како је рекао, „храбрости српског народа, обележен на миран и достојанствен начин”. Он је изразио захвалност федералној и кантоналној полицији која је „крајње професионално одрадила свој посао”.

Захвалност припадницима реда одала је и председница Пододбора за организовање јучерашњег скупа Бранка Шљивар.

У Спомен-цркви у Источном Сарајеву, у насељу Миљевићи јуче је служен и помен страдалим припадницима Југословенске војске.

Према прикупљеним доказима 3. маја 1992. године у сарајевској Добровољачкој улици припадници муслиманских паравојних формација из заседе убили су 42 војника, ранили 73, а заробили 215. Србија је расписала потерницу за 19 држављана БиХ осумњичених за овај злочин, међу којима је и Ејуп Ганић који је ухапшен 1. марта ове године у Лондону где чека испоручење.

Душанка Станишић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.