Европски порески трендови

Једна од илузија која је годинама присутна међу појединим економистима у Србији јесте да би увођење синтетичког пореза на доходак грађана створило праведнији порески систем у којем би имућнији грађани плаћали знатно већи порез.

Међутим, европска пракса негира ову тврдњу, јер европске земље листом напуштају синтетичке системе пореза на доходак грађана. Наиме, имућнији грађани првенствено остварују приходе од капитала (а не од рада), а капитал је постао изузетно мобилан у последње две деценије.

Модерна технологија и либерализација капиталних токова омогућавају имућним грађанима широм света да свој капитал једноставно региструју у неком пореском рају и на тај начин (комплетно легално) избегну плаћање синтетичког пореза у матичној држави. У контексту глобализоване економије, синтетички порези нису у могућности да пруже високе буџетске приходе, али зато стварају огромне административне трошкове – како за пореске власти, тако и за саме грађане (порески формулари итд.)

Скандинавске земље још почетком деведесетих година прихватиле су економску реалност глобализације и напустиле своје синтетичке системе пореза на доходак – прешавши на тзв. дуалне системе пореза на доходак. Суштина дуалних система је да се приходи од капитала опорезују ниским пореским стопама, док се приходи од рада (зараде пре свега) опорезују прогресивним стопама. Многе европске земље су такође увеле де факто дуалне системе пореза на доходак – Грчка, Италија, Аустрија, Мађарска, Словенија, Немачка и др. Неке друге европске земље су отишле и корак даље и увеле ниске пореске стопе и на приходе од капитала и на приходе од рада – тзв. flat tax системи. У ову групу земаља спадају Словачка, Румунија, Чешка, Бугарска и Македонија. Јасно је, дакле, да је Европа окренула леђа синтетичком систему пореза на доходак, и да Србија треба да оптимално решење за свој порез на доходак тражи између flat tax и дуалног система пореза на доходак грађана.

Из европске праксе можемо приметити још један надолазећи тренд – повећано опорезивање потрошње (вишим ПДВ стопама пре свега) и смањење пореза на приход грађана и добит предузећа. И овај порески тренд је проузрокован економском глобализацијом, али и високим степеном регионалне и интернационалне конкуренције. Наиме, опорезивање прихода грађана (зарада пре свега) значајније умањује конкурентност држава и омета привредни раст него што је случај са опорезивањем потрошње (ПДВ). Отуда многе европске земље разматрају нацрте реформи којима би пореско растерећење зарада финансирали вишим стопама ПДВ-а. Немачка и Мађарска су већ имплементирале овакве пореске реформе. Слична пореска реформа била би јако примамљива опција и за Србију, која годинама бележи високе стопе незапослености и висок трговински дефицит.

С обзиром на то да доприноси за социјално осигурање представљају најзначајније оптерећење зарада (три пута веће од пореза на зараде), јасно је да се значајније растерећење зарада може извршити само ако се смање стопе доприноса. Међутим, у професионалној јавности постоји дилема да ли је неопходно завршити реформу социјалног сектора пре разматрања евентуалног смањење стопе доприноса.

Чињеница је да здравствена и пензиона реформа представља најизазовнију фискалну реформу за државе широм света. Јасно је и да одлучна пореска реформа, која је Србији неопходна – не може да чека завршетак здравствене, пензионе, нити било које друге реформе из сфере социјалног осигурања. То и није неопходно. Уколико се обезбеди да средства за социјални систем износе непромењени проценат БДП, уопште није кључно да ли се средства обезбеђују из доприноса или општих пореских прихода. На овај начин би се омогућило да се социјална и пореска реформа обављају паралелно, независно једна од друге.

Србија може много да научи из европских искустава. Међутим, српска економија значајно заостаје за већином европских земаља, тако да није довољно да само пратимо искуства других држава, већ је неопходно да и сами преузмемо иницијативу. Свеобухватна пореска реформа, која би повећањем ПДВ-а омогућила значајно фискално растерећење зарада, представља шансу за Србију да се међу првима укључи у тренд који све више узима маха у Европи и региону.

*Фискални саветник Ју-Ес-Ејд