Шумадијске мараме за џет сет

Прељина – Марушка Топаловић (44) спрема се за пут до Италије пакујући у својој уметничкој радионици мараме, ешарпе и шалове израђене од мешавине вуне и свиле, које је наручио Ђорђо Армани. По повратку, чека је лет за Москву где ће 23. јуна представити три серије такође свилених хаљина са мотивима пиротског ћилима, Гуче и српске народне традиције.

Ове седмице спаковано је и послато 400 марама и кравата за купце у БиХ, једна хаљина са осликаним меандрима Западне Мораве носи се ових дана на ревији у Франкфурту, а жена која води „Студио Марушка” граби сваки трен да би ушла у атеље и дохватила четку. Ту, на најфинију италијанску и кинеску свилу наноси еколошке боје из Немачке и, у свом шумадијском селу, слика јединствене мараме за даме.

– Радо цртам цветове и геометријске форме, али се све чешће окрећем драгим бојама и мотивима завичаја и Србије. Урадила сам ешарпу са призором Београда у ноћи, мараме са Жичом и Храмом Светога Саве, волим сцене из Гуче. И, не могу да верујем колико су људи у свету опседнути Драгачевским сабором – каже Марушка Топаловић за „Политику”.

Откуда породична радионица међу коловођама светске моде?

– Армани је почетком ове године видео моје радове у нашој партнерској фирми „Платино” Ђованија Маринонија, и одлучио да њима допуни своју колекцију за 2011. годину. Поред Италије, где нам је испоручилац Мориц Монтеро из Милана, свилу купујемо и у Немачкој од главног европског лиферанта који има своју фабрику у Кини, и у тај материјал се, поступком старим 150 година, утрљава аустралијска вуна – вели саговорница.

Замолила је да склонимо фотоапарат и показала тек завршене примерке који ће своју премијеру доживети у неком високом друштву.

Марушка је, по поруџбини „Центра Сава”, осликала велики свилени шал са мотивима пиротског ћилима за руску примабалерину Светлану Захарову, од пре две године и француска глумица Катрин Денев носи шал из Прељине, а недавно је неколико рукорада из ове радионице упућено нашем посланству у Москви.

– Амбасадорка Србије у руској престоници изрекла је изузетно повољну оцену о тим предметима, па је уследио позив да излажем у нашем привредном представништву, крајем јуна на презентацији Гуче у Москви. То је велика прилика за нове уговоре.

Марушка Топаловић ни сада не оскудева у обавезама, верујући себи и свом погледу на посао.

– Спавам четири, највише пет сати. Од 2005. године имали смо раст производње 40 одсто, а прошле године само 25 одсто. Не признајем кризу. Ако је криза, ми морамо више да радимо, ако нема уговора, морамо да их створимо. Једноставно, ја тако водим посао и у породици инсистирам да ме подржава.

То, дакле, значи да је супруг Мирослав (52) оперативни директор „Студија Марушка”, син Раденко (17) ради део дизајна на рачунару, кћи Милица (16) помаже мајци у сликању, док девет запослених радница обављају задате послове. Производња се одвија у два сектора. Најпре у сликарском, где се свила затеже на 300 рамова и шара по визији и надахнућу, при чему су сви предмети оригинали и ниједан нема копију. У другом делу атељеа је најсавременија машина у Србији за штампање на свили која израђује типске мараме и ешарпе у серијама за велике купце, какви су „Јат”, Аеродром „Београд”, „Телеком Србија” и Министарство унутрашњих послова.

Модискиња из Прељине лане је од Удружења пословних жена Србије добила награду „Цвет успеха за жену змаја” и као успут илуструје како пословност уме да буде узвраћена: „Никад нисмо закаснили с плаћањем па свилу из Италије добијамо на одложено, док материјал из Немачке наручујемо телефоном и стиже у току седмице”.

– Имам велики мотив, а то је жеља да децу уведем у овај посао. Претходно ће, међутим, морати да заврше школе. Ја знам како је остати на пола стазе, јер сам чак пет пута покушавала да упишем костимографију на Факултету примењених уметности у Београду и пет пута остала испод црте, јер сам била само девојка из Прислонице – рекла нам је Марушка Топаловић.

Гвозден Оташевић