Над Србијом лети 19 приватних хеликоптера

Приватни хеликоптер „соко-газела”, произведен у Мостару 1978. године, који се у недељу срушио на ледину у селу Крњешевци, коштао је као два добра џипа – између 200.000 и 350.000 евра.

Срећом, пад „газеле” није био кобан за путнике, захваљујући присебности потпуковника Војске Србије Горана Крнете, опитног пилота, који се сматра једним од наших најбољих летача. Он је недавно пилотирао америчким хеликоптером „робинсон Р44” прослављеног редитеља Емира Кустурице (фирма Лотика ДОО) који је превезао холивудског суперстара Џонија Депа на Мокру Гору.

Власник хеликоптера који је завршио као старо гвожђе, Миломир Бркић, непосредно после несреће изјавио је да је летелица у његовом власништву годину дана, као и да је недавно стигла са генералних прегледа из Енглеске. Бркић је такође навео да је била предвиђена серија пробних летова после чега је планирао да летелицу извезе на руско тржиште. Његова фирма „Шатл ер” регистрована је као предузеће за авио такси услуге.

У регистру Директората цивилног ваздухопловства Републике Србије (ДЦВ) тренутно су регистрована 34 хеликоптера, од којих је у овом тренутку 30 летелица „пловидбено”, што значи да могу да лете. „Тај податак се мења јер уверење о пловидбености важи годину дана”, изјавила је за „Политику” саветница за односе са јавношћу ДЦВ-а Катарина Андрић-Милосављевић, указујући да је само један хеликоптер регистрован на физичко лице. Реч је о човеку из мачванског села Богатић.

Хеликоптерска јединица МУП-а Србије има регистрованих 15 хеликоптера код ДЦВ-а, а осталих 18 хеликоптера, осим тајанственог Мачванина, у власништву су приватних фирми које имају дозволе за пружање услуга из ваздуха (Циклонизација, Аеропут-Авијатика ДОО, Темпавија, Елмаг, БД агро, Лотика ДОО, Грифаир Адријатик).

Према речима наше саговорнице, да би неко регистровао хеликоптер, неопходно је да има документацију од произвођача хеликоптера и потврду о брисању из претходног регистра (уколико је био регистрован у некој другој земљи). Неопходно је, такође, да има потврду претходних ваздухопловних власти о пловидбености, коју издаје земља регистра.

Наша саговорница истиче да су сви хеликоптери који су регистровани у Директорату, под надзором ове институције. То значи да инспектори ДЦВ-а проверавају документацију овлашћених сервисера за одређени тип хеликоптера који се односе на исправност летелице. ДЦВ све послове у вези са пловидбеношћу летелица обавља по стандардима ЕАСА (Европске агенције за сигурност ваздухопловства) који су јединствени за ЕУ.

За стицање дозвола пилота приватног хеликоптера, по европским стандардима, потребно је минимум 45 часова летења, од основног до навигацијског. Потребно је и 130 часова теоријске наставе из девет наставних предмета. До пре око две недеље, у Србији није постојала пилотска школа за управљање хеликоптерима. Тада ју је отворио управо потпуковник Крнета, сазнаје „Политика”. Седиште пилотске школе је на спортском аеродрому Дивци поред Ваљева.

----------------------------------------------

Хронологија несрећа

Превоз хеликоптерима није нарочито популаран у Србији, зато што је, у односу на број хеликоптера, број несрећа са људским жртвама био несразмерно велики. Тако је 2002. године, код Врчина, пао адаптирани војни хеликоптер „мил Ми-2” бизнисмена Добривоја Рајковића из Београда, док је 2005. године у кањон Сушице на Жабљаку пао хеликоптер „газела СА 341” компаније „Миле Драгић” из Зрењанина, одневши четири жртве.

----------------------------------------------

Сат летења у МИ-17 за 1.680 евра

Изнајмљивање хеликоптера МУП-а износи између 54.000 и 168.000 динара по сату у зависности од типа летелице, а ако се њима превози терет или се изводе посебни маневри, онда је услуга скупља за 50 одсто. Ове цене су предвиђене Уредбом о висини накнада за услуге које пружа МУП, у циљу стицања сопствених прихода. Ако се изнајмљују хеликоптери БЕЛЛ 206Б и СА-341Г та услуга се наплаћује 54.000 динара за сат, за једночасовни закуп хеликоптера БЕЛЛ 206Л потребно је 60.000, за АБ-212 и СА-345Н 120.000 динара, док је за тип МИ-17 168.000 динара (1.680 евра) за један час.

Александар Апостоловски