Глупе речи, добра песма

„Чикити, чики, ајде, мали, уј, уј, манијаку… скачи, скачи, манијачи… сијева мињак, пун ко рибњак… ђипај, ђипај, помахнитај, али, али, побудали“ – да ли сте схватили шта песник жели да каже? „Еееееј, стисни ме, кисни ме, Љубице, на груди притисни ме... груди ти, Љубице, хаубице…” – ови стихови вам звуче бесмислено? Давно је још пулска група КУД „Идијоти“ снимила песму симболичног наслова – „Глупост је неуништива“. Управо овом „крилатицом“ може се окарактерисати много шта у популарној музици. Јер бесмисао стихова које прате неке мелодије почесто превазилази границе. Упркос томе, много је доказа у популарној музици да, ако певаш бесмислице са убеђењем, гарантовано је место број један на топ-листи!

Наша музика препуна је језичких бисера: „Плачи, мала, плачи, остао сам на крмачи, не могу ти сићи, јуре ме прасићи“. Или: „Ојда да, ојда да… хоп, хоп, мрк, мрк, шиц, шиц… цупа, цупа, зумба, зумба, сено, слама, сир, салама, Африка паприка…”

Оваквих вербалних вратоломија има и у другим језицима. Тренутно најтраженија дама на светској музичкој сцени Лејди Гага, осим пренаглашеним имиџом, може да се похвали и чудним избором стихова. Један од њених хитова има следећи рефрен: „Ра-ра-а-а-а, рома-рома-ма, Гага-о-ла-ла“. Гага је открила да је ову песму написала на турнеји по Европи, и то под дејством вискија, па за своје „О ла ла” има „оправдање“!

Још педесетих година прошлог века Литл Ричард је певао „А-боп-а-лу-бам-бум...” и већ тада је било јасно да се не морају користити „праве“ речи у песмама, битно је да звуче добро!

Иако се Џону Ленону никада није свиђала песма Пола Макартнија „Об-ла-ди, об-ла-да“, она се ипак нашла на „Белом албуму“ – „Битлса“. Бесмислени стихови „Об ла ди, об ла да, живот иде даље, брале“ наводно су инспирисани фразом коју је често изговарао Макартнијев пријатељ из Нигерије.

„Спајс герлс“ су се прославиле синглом „Ваннабе”, али у тој песми постоји стих чије значење ником није јасно – Мел Би у једном тренутку репује: „Стварно, стварно, стварно желим зига-зиг ха“.

И група „Спандау балеј“ је имала неколико бисера, попут – „Краде колач, да поједе месец“ или „Узми своје морске руке и напиши следећи стих“.

(/slika2)Можда је песма „Живот“ британске певачице Дезире била велики хит, али стихови ове песме звуче крајње ступидно – „Не желим да видим духа, то је нешто чега се највише плашим, радије бих парче тоста“, а онда у рефрену до изнемоглости понавља „О, животе, животе, ох, животе, ох…”

Петар Јањатовић, музички новинар и критичар, признаје да се непријатно изненадио када је схватио колико неке песме, које је волео, имају баналне текстове:

– Можда би било боље да никада нисам сазнао о чему неке песме говоре. Сећам се да сам се ужасно разочарао када сам схватио о чему пева Донован у нумери „Дона“. Ја сам мислио да је то лепа љубавна песма, посвећена жени, а он је у ствари певао крави!

Некада је у новокомпонованој народној музици постојао неки глупи „кеч“ у тексту, а онда су, нажалост, на сличан начин почели да размишљају и у нашој поп музици.

Упркос прозаичним текстовима, многе песме постају хитови, јер је, према речима Јањатовића, укус масе свуда исти.

Јелена Копривица