Одушевљени странци

МОКРА ГОРА – Туристичко-музејска пруга "Шарганска осмица" окупила је на полазној станици у Мокрој Гори мноштво знатижељника и гостију. Међу путницима ове чудне пруге који стрпљиво чекају укрцај у наш једини воз који никад не касни има највише туриста из свих крајева бивше Југославије, али и печалбара из иностранства који неуморно шкљоцају фото-апаратима и снимају дизелке, парњачу и вагоне који одмарају на мокрогорској станици. Стиже и организована група туриста са Златибора. Сви са нескривеним чуђењем гледају у умивену пругу уског колосека и станицу, беспрекорно чист травњак и мноштво брижљиво осмишљених детаља за које је тешко поверовати да постоје код нас.

У паузи између блицева фото-апарата и гужве на билетарници сазнајемо да сезона полазака легендарног "ћире" траје од 15. априла до 15. новембра али да су сада највеће гужве. Чувени писак из прошлих времена најављује полазак воза из станице тачно у 10.30, а путници се не труде да седну, лакше им да на ногама посматрају атрактивни кројолик обронака Шаргана и уживају у вожњи, док на звучницима у вагонима треште трубачи и снимљена туристичка прича о историјату пруге.

Уз широки осмех, док проверава и буши карте, кондуктер Војо Марковић прича да је једино сигуран полазак из Мокре Горе за станицу Шарган Витаси у 10.30, док остали поласци зависе од интересовања. Ових дана на прузи која је обновљена 2000. након паузе од пуних 36 година, две дизелке и једна парњача неуморно вуку пет вагона од Мокре Горе до Шаргана и по пет пута, а нису ретке ни ноћне вожње.

– Најзадовољнији путници су странци. Изнајме парњачу, па је сликају у вожњи и на станицама – прича нам кондуктер из Мокре Горе. – Задовољан сам својим послом. Уживам јер долазе фини људи, туристи са свих страна.

Налазимо се на полазној станици шарганске осмице – Мокра Гора. Пруга је дуга 15 и по километара, има 22 тунела, и преко пет мостова савладавамо успон од 300 метара. Зове се "шарганска осмица" због пруге која је направљена на великом успону. И странци кажу да овога нема нигде у свету. Било је Аустријанаца. Американаца, Јапанаца, Кинеза. Не знам одакле све људи нису дошли. И сви су одушевљени – прича нам Војо.

Иако се пролази кроз прелепе станицe Јатаре, Раваница, као "филмско" стајалиште Голубићи, које је за потребе филма "Живот је чудо" осмислио Емир Кустурица, и стаје на пет видиковаца, нашем саговорнику најмилији је онај назван "Луди камен".

– Овде се испуњавају љубавне жеље. Сви млади који дођу помисле љубавну жељу и она се оствари – прича Војо објашњавајући да је у шали основао и агенцију за склапање бракова која је "триста посто успешна". "Некада ова je пруга била жила куцавица и веза Европе са Јадранским морем... Од Београда до Дубровника и Зеленике, ускоколосечном пругом од 760 мм, од 1925. до 1974. године кроз тунеле, преко мостова и кроз планинске усеке саобраћао је чувени воз "ћира" остављајући за собом препознатљиви мирис дима парне локомотиве", одјекује са звучника у вагону.