Из Шекспировог Глоба у Позориштанце

Од Шекспира је најпре позајмила идеју, да би јој он на крају преотео представу. У „Сну летње ноћи“ који млада редитељка из Лондона поставља на сцени дечјег позоришта „Пуж” и то је могуће.

Саша Милавић Дејвис, по мајци Београђанка, по оцу Велшанка, рођена је у Лондону, у Бристолу је завршила политичке науке, у Паризу чувену Лекокову школу сценског покрета, а у Београд први пут долази послом и каже да јој је овде „баш лепо“.

– Одавно је постојала идеја да нешто овде радим. Када сам добила место асистента режије у „Глобу” на представи „Сан летње ноћи”, Бранко и Цаца су помислили да би то могла да буде супер прича за децу – прича Саша.

Али као што је у Позориштанцету Бранка Милићевића Коцкице и Слободанке – Цаце Алексић у земљи чуда Алекса, а не Алиса, а Пипи је кратка чарапа, тако је у Сашином „Сну“ бард са Ејвона посматрач у споредној улози.

– Ја сам извукла неке ствари као инспирацију. Ту су два пара младих љубавника, краљ и краљица, маскенбал, све је украшено и бајколико. Али ради се о томе како Шекспир пише „Сан летње ноћи” на основу моје приче. Он све време иде, коментарише и записује: „Побркане љубави..., љубавни напитак... то може да има неког смисла..!“ На крају одлучи да назове представу „Сан летње ноћи“ – објашњава Саша Милавић Дејвис.

Проби смо присуствовали док су дотеривали сцене којима 26-годишња редитељка није била баш задовољна.

„Мора ту да се убаци неко хај-хо“, даје инструкције глумцима, а они се не устручавају да изнесу своје сугестије. Тако сцена у којој Артур, кобајаги краљ, долази код праве краљице на рођендан са цвећем, добија потпуно нови облик, али није прихваћена Сашина замисао, већ предлог искусног Бранислава Зеремског, у улози Шекспира.

– Цаца и Бранко су ми дали пуну слободу, али ја сам у Лекоку навикла на тимски рад. Волим да сви имају неке идеје, да добаце примедбе, да заједно нађемо пут. Ако ја глумцу кажем уради тако и тако, ја га „затворим”, онда он не може да се игра – објашњава.

Текст написан на енглеском језику прво је превела бака, а потом су га у позоришту уобличили да би био „у стилу Пужа“, места које је било саставни део сваке досадашње Сашине посете Београду, пошто су Бранко Коцкица и њена мајка пријатељи из младости.

Главни ликови су брат и сестра Артур и Рози који су узели костиме правог краља и витеза и тако се појављују на маскенбалу. Краљица хоће да се заљуби у краља који није прави краљ, личности су побркане, а чаробни напитак крије се у торти.

Саша не крије да помало стрепи с обзиром на чињеницу да је ово прва представа за децу коју ради:

– Деца, којег год узраста била, воле да гледају занимљиву причу. Битно је да је шарено, да буде лепа слика, али у основи је добра прича. Зато ми је интересантнија ова публика овде него у „Глобу”. Деца су искрена, кажу шта мисле. Увек имају питања и зато прича мора да буде једноставна и занимљива. Реплике морају да буду духовите, разигране, лепе, да увек постоји неки ритам.

Упутства даје на српском, али повремено упадне и нека енглеска реч: „Кад бисте ви могли да станете ’ин битвин’“, сугерише глумцима пред урнебесну сцену мачевања коју ће клинци вероватно гледати без даха.

„Супер, то је то“, задовољно клима главом на крају.

За глумце је ново да једна особа потписује и текст и режију и кореографију, и уз то још има диплому престижне Интернационалне школе театра Жак ле Кок, коју су завршили и познати глумци Џефри Раш и Сајмон Мекберни и редитељка „Лајон кинга“ Џули Тејлор.

Саши се у београдским позориштима свиђа репертоарни систем, јер неке представе могу да се виде и после неколико година. „У Лондону је то више комерцијално. Представа се спрема месец дана, онда иде маркетинг, маркетинг, маркетинг, месец дана се игра и готово, иде се у нови пројекат.“

После премијере заказане за 23. мај остаје овде још неколико дана, а онда се враћа у Лондон где је чека представа у позоришту „Јанг вик“. Слободно време посвећено је опет театру. У Лондону има своју позоришну групу, каквих је тамо много, а овде их, примећује, нема.

А планови за будућност? „Мени се овде свиђа. Хтела бих опет да се вратим и да радим овде. И да наставим да радим оно што волим, као и сви. Ја ово обожавам, мало сам провидна у томе. Уживам док ово радим, и у овим пробама, у свему.“

Јелена Каваја