Србији не прети грчки сценарио

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић је изразио уверење да Србији не прети „грчки сценарио”, али сматра да би од свега што се догађа у тој земљи требало извести наравоученије да нема „хлеба без мотике”.

Пример Грчке, казао је министар Љајићу интервјуу Танјугу, користе сви који оспоравају пут Србије ка Европској унији (ЕУ) иако је њена задуженост кудикамо мања него Грчка.

„Сигуран сам да Србији не прети грчки сценарио, а оно што ми треба да урадимо јесте да на примеру Грчке учимо и не правимо грешке које је та земља правила у дужем временском периоду”, указао је Љајић.

Но, управо захваљујући томе што је Грчкад чланица ЕУ, као и помоћи Међународном монетарном фонду (ММФ) и Светској банци, та земља превазићи кризу, приметио је Љајић.

У супротном Грчка би доживела банкрот што би, по Љајићу, имало шире репрекусије на читав регион.

„Економски раст једне државе на може да се заснива на томе да мало радите добро живите, да уз малу продуктивност имате велике плате, да привредни раст не може да се заснива на економском задуживању већ на расту производње и већем извозу”, указао је Љајић.

Министар је истакао да пример Грчке указује и да „не можемо имати толику бирократију и лоше пословно окружење у земљи које није нимало стимулативно за стране инеститоре”.

Љујић је даље изнео да, мада је је у Србији слобода политичког организовања, демонстрација и окупљања апсолутно загарантована, Влада не би, под тим изговором, дозволила демонстрације или испољавање неког незадовољства које би могло да угрози јавни ред и мир у земљи.

„Свако незадовољство може да се испољава у границама демократске политичке процедуре и то Влада мора поштовати. Насиље какво је виђено у Грчкој апсолутно не би смело да се дозволи”, истакао је Љајић.

Зато је Љајић пре свега поручио да је Србији неопходан шири друштвени консензус свих политичких странака, позиције и опозиције, синдиката и послодаваца, око изласка земље из кризе.

Нама пречег задатка већ да „заједно покушамо да што безболније из ове ситуације изађемо”, казао је министар.

Љајић је у наставку интервјуа изнео како не мисли да су народне кухиње нешто чиме би Србија требало да се хвали.

То није ни суштина наше социјалне политике, али јесте, у овом тренутку, реалност Србије, навео је он додајући да би од тога већа грешка била „забијање главе у песак” тврдњама да не расте број сиромашних и незапослених и да економско- социјална ситуација није гора него што је била.

Народне кухиње су „нужна краткорочна мера”, као хитан одговор на чињеницу да имамо повећан проценат оних који живе испод границе сиромаштва, казао је Љајић.

Министар је поновио да нема добре социјалне политике без стабилности и континуираног економског развоја, раста привредне активности, повећања извоза, али је додао да је то нешто на шта ће Србија очито, с обзиром на актуелну глобалну економску кризу, морати да причека.

Љајић је подсетио да је за дугорочно решавање социјалних проблема у припреми Закон о социјалној заштсити који ће почети да се примењује од јануара 2011. и обухвата мере за све који имају право на социјалну помоћ.

За примену тог закона, казао је Љајић, биће потребне додатне три милијарде динара.

„Све у социјалној политичи веома много кошта и потребна је другачија прерасподела или већи економски раст”, указао је министар.

Један од начина за повећање производње и економског раста земље је активирање посрнулих српских предузећа о чему је недавно било речи на скупу представника синдиката, владе и успешних привредника.

Љајић је подсетио да је на том скупу било речи о два модела укључивања успешних привредника у рад тих предузећа.

Први, би било укључивање тих привредника у професионализацију и модернизацију менаџмента предузећа, а други је да они својим инвестицјама уђу у власништво тих предузећа и сразмерно уложеним средствима и расту производње убирају добит.

Обе могућности су и даље у фази разматрања и даље од почетних преговора се није, за сада, није одмакло казао је министар Љајић који је, лично, слконији потоњем моделу.