Четвртак, 25.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Балкан није приоритет британске владе

Балкан није приоритет британске владе

ЛОНДОН – Британски аналитичари оцењују да Балкан неће бити високо на листи приоритета нове конзервативно-либералне владе у тој земљи, преноси радио Би-Би-Си.

Историчар и специјалиста за Балкан, Марк Алмонд, међутим, верује да је нови шеф дипломатије Вилијам Хејг заинтересован за Балкан и посебно БиХ због, „горких искустава” са овим подручјем које је имала претходна конзервативна владе Џона Мејџора у којој је Хејг био министар.

„Једна од ствари које су деведесетих година оставиле тамне мрље на угледу претходне конзервативне владе јесте и распад бивше Југославије и тадашња политика Британије према Босни”, рекао је Алмонд британском радију.

Овај професор на Оксфорду наводи да је Хејг био један од оних који су заступали став да је Мејџорова политика према Балкану само погоршала ситуацију приликом распада тадашње Југославије и да се он касније више приклонио школи мишљења Маргарет Тачер која је, како додаје, деведесетих година тражила да се муслиманима у БИХ дозволи да се наоружају, преноси Би-Би-Си.

Алмонд, међутим, каже да нема никаквих разлога да Вилијам Хејг данас буде непријатељски расположен према Београду.

Хејг је, истиче Алмонд, непријатељски наступао према бившем председнику СР Југославије Слободану Милошевићу, али нема проблем са Србијом након 5. октобра 2000.

Британски професор, такође, сматра да ће бити занимљиво да се види и како ће на британску спољну политику утицати потпуно супротни ставови нових коалиционих партнера према Европској унији.

Либералне демократе су проевропски настројене, залажу се за јачање европских интеграција и увођење евра. Конзервативци су, са друге стране, веома евроскептични, противе се ширењу ингеренција Брисела и што се њих тиче - увођење евра у Британију не долази у обзир.

С друге стране лидер конзервативаца Дејвид Камерон и Хејг су гласни заговорници ширења НАТО на исток, све до Грузије.

Међусобна неслагања би по Алмонду могла да утичу на пријем нових чланица у ЕУ.

„Конзервативици желе да смање јавну потрошњу и не желе да финансирају ЕУ из џепа британских пореских обвезника. Због тога ће бити великог отпора оној врсти издатака која је потребна да би се омогућила интеграција Србије, Босне и других у ЕУ у догледној будућности”, рекао је Алмонд.

Британски конзервативци би зато пре могли да инсистирају на већој улози НАТО-а, додао је он.

Британски амбасадор у Београду Стивен Вордсворт оценио је у недавној изјави за Танјуг да не треба очекивати велике промене у односу према Србији уколико конзервативци дођу на власт.

Према његовим речима, Хејг је пре 18 месеци посетио Београд и утисак амбасадора је био да су његови ставови према Србији „генерално били на линијама ставова тадашње владе”.

Када је реч о Либералнодемократској странци она се досада није изјашњавала о Србији, али либералдемократе несумњиво имају велико знање о региону будући да је да је Педи Ешдаун, који је дуго био лидер те странке и који је још увек веома утицајан, био високи представник за БиХ.

Марк Харисон шеф адвокатске канцеларије Харисон Солиситорс и правни саветник амбасаде Велике Британије оценио је за Танјуг да би влада коју формира Конзервативна странка имала позитивнији став према Србији.

„Увек сам мислио да ће, ако конзервативци дођу на власт, то донети позитивније гледање на Србију,” рекао је он.

За српске званичнике формирање нове владе у Британији је и прилика за „ресетовање односа.”

„Очекујем да би ово могла да буде прилика за ресетовање односа или тражење нових тачака ослонца за наставак наше сарадње,” рекао је Дачић на окупљању који је поводом избора прошле недеље приредила амбасада Велике Британије у Београду.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.