Живот је рингишпил

Труднице убедљиво најлошије прођу за "новака", бар када је реч о поклонима. Пошто оне очекују да су у центру пажње и да су главне звезде овогодишњег дочека, следи логичан закључак – очекују и најлепше поклоне. Вероватно умишљају да су сви сјајни пакети испод јелке управо за њих. А испод те најлепше и најокићеније јелке слабо се шта може пронаћи за "слатке лоптице". Сви вам се извињавају, у фазону – нисам знао шта да ти купим, није било твог броја или поклон ћеш добити накнадно. Руку на срце, нисам користољубива, али у том слатком ритуалу, када се деле новогодишњи поклони, очекивала сам да ћу и ја од Деда Мраза добити нешто лепо. Сви се радују, с нестрпљењем очекују своје дарове, а мени само чоколада. Баш оригинално! Ако сам трудна, не значи да мање волим поклоне. Зар је могуће да на овом свету није могло да се пронађе довољно добро изненађење за будућу маму?

Шта сте ви добили од својих ближњих? Можда су били оригиналнији? Бомбоњеру, пралине, колаче? Шалим се наравно, нећу да звучим нескромно. Вероватно бих и ја била на истој муци. Ни ја не бих знала шта себи да купим, а камоли други. Наједном схватате да нисте ви та особа која би требало да буде у центру пажње, већ онај малени створ који ускоро треба да дође на свет. Тек онда, ви ту немате шта да тражите. Тада ће сва пажња бити усмерена на ту слатку малу главу и наравно сви поклони ће онда бити намењени беби. Нема везе, живот је рингишпил. Данас ви, сутра неко други. То је заиста нормално. То је тај чувени поредак ствари, равнотежа у свемиру!

ОК. Преболела сам поклоне, али зашто ме онда на тим дивним празничним дружењима сви смарају увек истим питањем –ког пола је беба? Као да не постоје друге теме. Уосталом, зар је то важно! Стрпите се, драги моји, још месец дана, па ћете сазнати. Чему журба? Где нестаде она слатка неизвесност? Пре или касније доћи ћете до тог открића. И откад сте то тако радознали? А тек оне бапске приче – стомак ти је висок, округао – мора да је дечко! А у којој то енциклопедији пише, молићу лепо? Или оно – баш си лепа, немаш пеге, ти си мајка једног малог дечака. Ма немој! Шта хоћете тиме да кажете, да су мајке које носе девојчице мање лепе. А који је то научник доказао?

Молим вас јавно, заштитите ме од тих лаичких, да не кажем примитивних, закључака. То ме вређа, и као будућу мајку, и као жену. Дете је дете, а не играчка за стрине и тете. Дете је дете – да га волите и разумете! Уосталом, да нема тих слатких девојчица ко би доносио бебе на свет. Зар никада не размишљате о тој теорији? И ко каже да је ово свет мушкараца? Нисам феминисткиња, али не пристајем на такве поделе. Овде није реч о каквој кладионици или рулету, већ о новом животу. Зар то није нешто најлепше? А вас драги моји, ипак ћу оставити у недоумици и нећу вам рећи ама баш ништа. Уживајте у слаткој муци! Размишљајте о томе да ли да купите розе или плаве зекице и шпилхозне, када већ тако депласирано делите свет на розе и плаво. А ја ћу се у овим дивним празничним данима помолити за здравље мог малишана и пожелети му добродошлицу. Најлепши и најрадоснији тренутак је тај први дечји плач који са неизвесношћу чекам. Плачу и девојчице и дечаци, зар не? Без обзира на то да ли се звали Магдалене, Ање, Анастазије, Матеје, Луке или Филипи.... Једно је сигурно, ускоро ће овај свет бити богатији за још једног новог члана. Можда је то неки будући научник, филозоф, проналазач, песник, а за пол, ко још мари! Људи, ово је 21. век! Ваљда смо прерасли те дечје болести! Зар нисте чули да су средњи век и инквизиција већ одавно прошли?