Од ЕПС-а украду 125 милиона евра

Нелегални објекти озбиљно угрожавају пословање Електропривреде Србије.

Зато што законом није прописано да док се не легализују објекти, власници не могу да добију привремене дозволе на основу којих би плаћали електричну енергију.

ЕПС према грубим рачуницама годишње остане без 18,5 или у 125 милиона евра у последњих шест година

Уместо да се у касу ЕПС-а слије тај новац, јер ти објекти објективно троше струју, Животије Јовановић, директор Дирекције ЕПС за дистрибуцију електричне енергије, каже да због „дивљих” прикључака, национална електроенергетска компанија „у протекле две године бележи раст губитака у дистрибуцији електричне енергије, лане чак 15,19 одсто”.

„Реч је о крађи електричне енергије, на коју отпада пет процентних поена губитка, а преосталих десетак настаје у самом преносу електричне енергије од електрана до купаца”.

– Крајем прошле године почели смо да реализујемо акциони план и први пут у једном тромесечју забележен је тренд смањења губитака са 15,19 на 15,05 одсто. Наставићемо појачану контролу купаца, јер тај посао неће бити завршен за годину дана. Наш циљ је да губитке у преносу електричне енергије сведемо на десет одсто – каже Јовановић.

Он додаје да нелегални објекти угрожавају електроенергетски систем, јер такви потрошачи не могу бити прикључени легално на мрежу. Због тога су последице по електроенергетску стабилност велике.

– Није у реду да држава проблем нелегалне градње решава преко прикључака за електричну енергију. Сматрамо да бољим радом инспектора треба спречити градњу нелегалних објеката, а не решавати ситуацију када су објекти већ изграђени. Због нелегалних прикључака често долази до хаварија чиме се угрожава поузданост и сигурност снабдевања код постојећих купаца. Преоптерећени енергетски елементи могу изазвати различите штете, све до паљевина. Такође, нелегално прикључење ових објеката на постојећу мрежу по правилу се изводи импровизовано и нестручно што је само по себи довољно опасно. Чести су случајеви коришћења електричне енергије од комшија који су легално прикључени, чиме се оптерећење прикључних водова подиже на ниво изнад дозвољеног, а могући су и пожари – истиче Јовановић.

На тај начин се, смањеном наплатом испоручене електричне енергије, смањује и могућност редовног одржавања постојеће мреже и инвестирања у изградњу потребних електроенергетских капацитета. То у крајњем изазива и повећани број кварова и смањење квалитета и сигурности испоруке легалним купцима.

– Потребно је изменити и постојеће прописе по којима би се струја могла привремено прикључити и објектима који су нелегални. Тиме би се ЕПС заштитио од горе наведених проблема, а у случају рушења ових објеката струја би врло лако била искључена – тврди Јовановић.

Он сматра да је, због великих миграција становништва, највећи број ових објеката на подручју Београда. Проблеми су свуда исти, али је престоница најатрактивнија за досељавање, па је по том основу и проблем највећи. То је случај и на пример, са Новим Садом – каже Животије Јовановић.

Д. Спаловић