Влада је опредељена за реформе

У Загребу се данас одржава други, завршни дан годишње Скупштина Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), којој присуствују председник и потпредседник Владе Србије, Мирко Цветковић и Божидар Ðелић, као и министарка финансија Диана Драгутиновић. 

Министарка Драгутиновић изјавила је, на представљању Србије под називом „Нови српски модел раста - нове прилике за инвестиције”, да је влада Србије постигла договор о правцу пореске реформе којом ће се прећи са опорезивања производње на опорезивање потрошње.

„Садржај те реформе још није договорен, али неће бити повећања стопе пореза на додату вредност (ПДВ) која сада износи 18 одсто, већ ће се том реформом смањити број производа који су опорезовани нижом стопом ПДВ од осам одсто”, рекла је министарка Драгутиновић у оквиру годишње скупштине ЕБРД.

„Производи опорезовани нижом стопом чине око 40 одсто, а нормално је да чине десет до 15 одсто укупног броја производа”, казала је Драгутиновић, која није најавила на које ће се производе плаћати виша стопа пореза.

Подсетивши да је стопа ПДВ у Србији једна од најнижих у региону, министарка је нагласила да се пореском реформом неће доћи до губитка прихода и указала да је она неопхода за прелазак на нови модел економског раста који се заснива на извозу.

У том смислу помаже и депрецијација динара јер да допринесе већем извозу, рекла је министарка.

Драгутиновић је изјавила и да се Влада „озбиљно определила за реформе и стварање повољног окружења за инвестиције”, као и да води одговорну фискалну политику.

„Време је да се Србија стави на светску мапу земаља повољних за инвестирање”, рекла је министарка финансија.

Финансијске могућности и потенцијале Србије за инвестирање пред великим бројем учесника скупштине ЕБРД представили су министарка Драгутиновић, државни секретар у министарству економије Драгијана Радоњић Петровић, Хилдегард Гацек, директорка ЕБРД за Србију и представници банака и привреде.

Драгутиновићева је оценила да ситуација у Грчкој не може бити претња за процесе у Србији, јер је буџетски дефицит четири одсто а јавни дуг 30 одсто.

И она и Драгијана Радоњић Петровић говориле су о мерама, пре свега смањењу пореских стопа и убрзавања покретања предузећа које Србије предузима како би привукла што више инвеститора.

„Наша компаративна предност су ниске пореске стопе, а фискална политика је у поређењу с другим земљама одговорна”, рекла је Драгутиновићева и додала да је „помогла и депрецијација динара, јер слабија валута може да допринесе већем извозу”.

„Након депрецијације, добили смо јефтину радну снагу, што је једна од наших компаративних предности”, рекла је Драгутиновић и најавила да ће се за пола године или годину показати какав је напредак Србија у стању да направи.

Она је у изјави за Танјуг након представљања Србије, изразила задовољство похвалама које је пословном окружењу у Србији изрекла Љерка Пуљић, директорка „Агрокора”, једног од највећих инвеститора у Србији, која је похвалила раднике у Србији као одличне и истакла добре односе са синдикатима.

„То су биле лепе речи јер ми треба да негујемо инвеститоре, али не да инвестиције иду у неразмењива добра него у размењива. Управо таква је и инвестиција Агрокора”, рекла је Драгутиновићева.

Она је изразила задовољство и бројем заинтересованих којих је било знатно више него лане.
На представљању су говорили и Ивица Смолић из Комерцијалне банке и Александар Смиљанић из компаније „Форма идеале” из Крагујевца.

Главна тема годишње скупштине ЕБРД је привредни опоравак после кризе, а на дводневном заседању учествују 63 делегације-чланица са преко 2.000 државних званичника, банкара, привредника и инвеститора.

Акционари Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) одлучили су синоћ да повећају капитал те банке за 50 одсто и тиме отворе пут повећању инвестиција ЕБРД у следећих пет година, будући да регион централне и источне Европе излази из најдубље рецесије од пада комунизма, наведено је у саопштењу те финанасијске институције достављеном Танјугу.

Борд гувернера ЕБРД одобрио је то повећање капитала у контексту општег одобрења стратегије те банке за период 2011-2015.

Капитал ће бити повећан на 30 милијарди евра, са 20 милијарди евра, што ће омогућити ЕБРД да у периоду од 2010. до 2012. годишње инвестира по девет милијарди евра и по 8,5 милијарди евра у свакој од наредне три године.

Та банка је инвестирала рекордних осам милијарди евра у 2009.

ЕБРД, на основу тих одлука, очекује да инвестира више од 50 милијарди евра од 2010. до краја 2015, што је више од укупне количине коју је инвестирала од почетка свог рада 1991. године.

Ако се укључе и инвестиције комерцијалних и других партнера ЕБРД, укупан обим улагања у регион би у том периоду могао достићи 150 милијарди евра, наведено је у саопштењу.

Председник ЕБРД Томас Миров је поводом овог повећања капитала изјавио да стратегија те банке за следећих пет година предвиђа наставак велике тражње инвестиција ЕБРД, с обзиром да се очекује да у догледној будућности остали извори финансирања остану знатно испод преткризних нивоа.