Оде санак, али играће се још

Ватерполо клуб Партизан је остао на шест титула првака Европе, од којих је последња освојена још 1976. На турниру у Напуљу заузео је, као и пре три године, треће место. У полуфиналу је на продужетке изгубио од Про Река, а у борби за треће место је на пенале савладао дубровачки Југ. Европски ватерполо трон је, после годину дана пребивања у Котору, враћен у Ђенову, пошто је италијански првак савладао прошлогодишњег победника Евролиге Приморац.

Сан „црно-белих” да поново буду најбољи у Европи није се преточио у јаву. У Партизану су свим срцем желели да се врате с најдрагоценијим клупским трофејем, али, руку на срце, нико није очекивао да ће тако и бити. А и ко би се усудио да се клади на то, кад се има у виду какве паре и какав тим има Про Реко.

После Напуља, међутим, и неупућенима у ватерполо је јасно да је Партизан, овакав какав јесте и уз финансијске проблеме које има, дорастао и таквом диву. Без иједног играча из иностранства, али додуше с деветорицом светских првака и велемајстором какав је Вујасиновић наш првак је био на прагу да потопи луксузни брод Ђеновљана.

И то је, по свему, главна поука из Напуља. Ако су пре три године „црно-бели” били изненађење сезоне, па ни сами нису веровали у своје могућности, због чега су и пропустили да тада, у полуфиналу, у Милану победе Југ, сада је недвосмислено јасно да имају јак тим и да немају разлога да стрепе од било кога. Једино могу да се плаше себе, али после онога што је било у полуфиналу, у Напуљу, против Про Река, вероватно такву слабост овај тим више неће испољити.

Предност од 4:0 колику је Партизан стекао на почетку утакмице против Про Река није недостижна, али кад је створи тим који зна шта хоће онда је то огроман, готово недостижан капитал. Наши ватерполисти као да нису поверовали колико су заиста моћни, застали су задивљени својим учинком и противник, који је већ био под водом, дошао је до ваздуха, а онда укључио све моторе.

Јунак те утакмице био је Филиповић, до прошле сезоне носилац Партизанове игре. Природно је да се уздахне: ех, да је сад био у старом јату... Али, и без њега се Партизан жилаво борио, имао је и прилику да уплови у финале, међутим, није искоришћена.

Титулом првака Европе дичиће се италијански ватерполо. Нама за утеху јунак финала је био капитен наше репрезентације Удовичић, такође Партизаново дете. У шампионском тиму је још један наш репрезентативац, који је ватерполо научио на Бањици – Слободан Никић.

Било би погубно да наш првак клоне духом због пропуштене шансе у Напуљу. Искрено речено, колико је она била велика није могло да се зна пре него што се изашло на мегдан Про Реку. Али, сада, када је све прошло, јасно је да Партизан нема од кога да стрепи.

Разуме се, ако не уђе ослабљен у наредну сезону. Ми, данас, у спорту немамо други тим који је ближи титули европског првака од овог који има Партизан у ватерполу. А да Србија има шампиона континента ваљда је у интересу још неком у овој земљи, а не само онима који воде клуб са Бањице. А Евролига у ватерполу ће се играти још...

И. Цветковић