Очигледно прекрајање историје

Професор Светозар Стојановић, некадашњи марксист, сада председник Српско-америчког центра у Београду, покушава у свом тексту под насловом "Устаници и квислинзи" (2. август) да рехабилитује равногорски покрет Драже Михаиловића на нов и оригиналан начин. Пошто је у време Другог светског рата био још увек дете и пошто се никад досад није бавио историографским истраживањима, он и не покушава да било шта документује чињеницама. Он полази од претпоставке да су у српској историји увек постојале две битне димензије: једна, "принципијелистичка" и повремено устаничка, а друга "прагматистичка" и повремено квислиншка. Прва је дошла до изражаја у четничком подизању устанка против окупатора 1941. године, а друга се испољила у одустајању Михаиловићевих четника од даљег оружаног устанка усред немачких репресалија.

Дакле, по Стојановићу, несумњив је Михаиловићев "антифашизам" и његов "устанак против окупатора" али разни су облици антифашизма, а један од њих је пасиван. Главни узрок пропасти Михаиловићевог четничког покрета била је његова "пасивизација", јер је, наводно, Дража био "шокиран" немачким репресалијама.

Ова домишљања могу да прођу само код оних који нимало не познају историју Другог светског рата на нашим просторима. Међутим, та историја је добро проучена и почива на хиљадама сачуваних докумената.

Оно што је 1941. године Михаиловић урадио у Србији не може се никако окарактерисати као "устанак против окупатора". Дража Михаиловић је на Равној гори окупио известан број официра и почео да организује четнички покрет у Србији (који је у иностранству назван "Краљевска војска у отаџбини").

Ни једног тренутка он није намеравао да стварно дигне устанак против Немаца, да покрене масовне оружане акције против њих. Он се "примирио", чекао, правио планове, организовао своје снаге за одсудни моменат и очекивао да из Лондона добије знак када треба да почне да користи против Немаца ту војску, која је углавном пландовала по селима и бавила се убијањем својих домаћих ривала – партизана и њихових симпатизера (тако је у селу Вранић 20–21. децембра 1943. године заклано 75 особа оба пола старости од две до 93 године, у селу Драговац су 20. априла 1944. заклане 72 особе, у Китоњи код Нове Вароши је заклано 11 Срба, итд.).

О каквом устанку се може говорити кад се већ 11. новембра 1941. године Дража Михаиловић срео у селу Дивци код Ваљева са представницима Немачке команде за Србију (др Георгом Киселом, помоћником др Турнера, потпуковником Когардом, капетаном Матлом и неколицином немачких обавештајаца).

Михаиловић је тада изјавио да он, као југословенски генералштабни официр, зна шта значи потписивање капитулације и да се он против Немаца неће борити, чак и кад би им борба била наметнута. Том приликом су Михаиловић и његови људи (према постојећем записнику) пружили Немцима уверавања да ће се борити против комуниста и тражио да Немци пошаљу код њих своје официре за везу. При том су обећали да ће им предати 365 заробљених партизана, што су убрзо и учинили (у селу Словац код Лајковца). Од ових људи већина је стрељана у месту Крушик код Ваљева, а известан број послат у норвешке логоре.

Већ 1. новембра су четници напали партизане у Ужицу, а неколико дана касније у Чачку, 9. новембра је Дража Михаиловић послао телеграм лондонској влади у коме је известио да ће ликвидирати све комунисте у Србији, и тражио да му се за ту сврху пошаље оружје. Британски министар спољних послова Антони Идн био је запрепашћен када је о овоме обавештен и одмах је од председника владе Симовића тражио да пренесе Михаиловићу да то не чини јер они захтевају споразум са партизанима и уједињење свих родољуба.

Дакле, у време када Запад склапа савез са комунистичком Русијом и улаже напоре да јој помогне ради заједничке победе над фашизмом, Дража Михаиловић, "антифашист", уопште се не бори против фашизма, већ му помаже борбом против Народноослободилачког покрета Југославије.

О каквом се устанку може говорити, кад Михаиловић већ 6. септембра 1941. године шаље емисаре Недићу ради споразума о заједничкој акцији против партизана? Дража Михаиловић је 30. новембра 1941. на Равној гори најавио легализацију четника.

Је ли то "пасивизација" или активно укључивање у сарадњу са фашизмом?

Непознавање елементарних чињеница није оправдање за овакво очигледно прекрајање историје.

Академик САНУ