На пут са уговором, а не на реч

Српски туристи ни овог лета, изгледа, неће имати једнаке законске могућности као грађани Европске уније. Јер, нови закон о заштити потрошача, чији је нацрт представљен пре скоро десет месеци, а који садржи и европску директиву о туристичким путовањима, још није усвојен.

Ни после толико времена нико још не зна како изгледа коначна верзија овог закона, на чије су одредбе највише примедби имали управо представници туристичких агенција, као и Народна банка Србије због директиве о потрошачким кредитима.

У Министарству трговине на питање „Потрошача” шта ће донети нови закон и да ли је било измена одговарају да не треба сумњати да ће и Србија добити закон по европским мерилима (са свих 16 директива), да је он прилагођен нашим условима и да ће потрошачи са новим прописом сигурно уживати висок ниво заштите. Ипак, још није познато када ће се нови закон наћи у скупштинској процедури и када ће заживети и у пракси.

У међувремену, продаја туристичких аранжмана је већ почела, па би туристи требало да обрате пажњу на неколико важних ствари пре него што се одлуче за дестинацију и агенцију која ће их одвести на одмор.

И поред тога што је у предлогу закона предвиђен повраћај новца у случају да путник одустане од аранжмана у било ком тренутку, па чак и усред одмора, важећи прописи не омогућавају овакву погодност. Први корак је зато добро проучити опште услове путовања где се наводи у којим ситуацијама је то могуће и како путник може да оствари своја права (колико новца ће му бити враћено).

Према речима Срђана Џивџановића, генералног секретара Асоцијације туристичких агенција Србије (АТАС), ово удружење нема ништа против усвајања европских директива, али под условом да се одредбе усагласе за важећим Законом о туризму. Како објашњава поједине одредбе су пуко преписане и нису примењиве у нашим условима.

– Ако бисте овдашњим туристима омогућили, на пример, да усред одмора могу да се жале и одустану на основу неког свог личног утиска да то није оно што су желели, тврдим да би било злоупотреба и да би многи у томе видели начин да летују бесплатно, каже Џивџановић.

(/slika2)

Оваква могућност ипак постоји у неким европским државама. Али саговорник „Потрошача” каже да оваква одредба није остварива без такозване полисе осигурања од отказа путовања, а тај осигуравајући пакет не постоји у нашој земљи. Уколико би директива о туристичким путовањима била усвојена без измена, агенције би морале да нађу форму да се заштите вероватно кроз потписивање интерних уговора са путницима.

– Ни предложене обавезе за агенције да у каталозима са понудом, који се штампају у јануару пред фебруарски сајам туризма, наведу име и презиме и број телефона водича, нису могуће у пракси. Агенција ће, наравно, у оптималном року дати путнику ту информацију, али шест месеци унапред је прерано, каже наш саговорник.

Џивџановић ипак наводи да је нови закон бар у погледу туристичких услуга већим делом добар, јер ће се направити селекција између оних који лоше раде свој посао и агенција које су озбиљне и могу да остваре оно што нуде. За предложени рок од месец дана по завршетку путовања за евентуалну жалбу (у односу на садашњих осам) каже да није најсрећније решење иако наизглед делује као да путник добија већа права. Суштина је, по његовом мишљењу, да ће се лошијим агенцијама на тај начин изаћи у сусрет, јер ће имати много више времена да пролонгирају решавање жалби и могућност да иако лоше раде изгурају целу сезону.

На шта би путници требало да обрате пажњу?

–Главно је да обавезно погледају опште услове путовања и програм који садржи цену и опис смештаја. Требало би да инсистирају да све што их у агенцији уверавају у погледу услова, добију и написмено, јер им је то доказ у случају жалбе. И наравно када стигну на одредиште одмах провере да ли је то то и да инсистирају од представника агенције на лицу места да добију оно што су платили, објашњава наш саговорник.

Од 1. јануара ове године у Србији постоји нови систем лиценцирања туристичких агенција. И то је још један начин којим се путници могу руководити. Оне се деле на оне које имају ОТП лиценцу, односно могућност да организују путовање и посредују, или ПТП односно лиценцу само за посредовање, односно продају туђих аранжмана. У овом другом случају агенција је дужна да наведе ко је организатор путовања.