Купујемо: Машина за судове

- Што мања количина утрошка воде. Око 80 проценатаенергије коју троши машина одлази на загревање воде, а поједини модели узимају и више од два пута воду током једног циклуса прања.

- Ако имате мања пуњења, одговара мања машина. Овакви уређаји користе мање енергије по једном циклусу прања. Са друге стране, за прање веће количине посуђа такве машине користе укупно више енергије за дату количину посуђа и захтевају више манипулација – пуњења. Прави избор зависи од ваших потреба.

- Ако машина има више програма за прање, експериментишите са њима да одредите најекономичније решење.

- Ако имате могућност, за напајање машине водом користите већ предгрејану воду из вашег система. При томе она би требало да буде око 55 степени. Када год је могуће, перите количину посуђа којом је машина оптимално попуњена.

- Пре прања очистите посуђе од превеликих остатака хране.

- Редовно чистите филтер да би вам машина радила исправно.

- Сушите посуђе на ваздуху, са отвореним вратима машине. То вас не кошта ништа.

- Ако машина има временско подешавање аутоматског укључивања, подесите је да пере у време јефтиније електричне енергије.

----------------------------------------------------------------------------------------

КВАЛИТЕТ ДЕТЕРЏЕНАТА ЗА МАШИНСКО ПРАЊЕ ПОСУЂА

И домаћи прашaк добро перe

Пише: Мр Стеван Благојевић, стручни сарадник у Институту за општу и физичку хемију

Само 5,8 процената домаћинстава у Србији има овај уређај, а у Београду 9,9. – У најбогатијим држава ЕУ (Немачка, Луксембург, Ирска...) више од 60 одсто породица судове не пeре ручно

Још 1970. године машине за прање судова су почеле да улазе у домове али је њихова цена увек била висока, тако да је продаја била сконцентрисана у најбогатијим земљама. За последњих осам годинаиако стандард у Србији расте, још смо далеко од озбиљне статистике када су у питању кућне машине за прање судова.

Да је тако показује ипоследњи Статистички годишњак (из 2008. године) који показује да само 5,8 процената домаћинстава у Србији има овај уређај, а у Београду као најразвијенијем делу државе – 9,9 одсто. У најбогатијим држава ЕУ (Немачка, Луксембург, Ирска...) више од 60 одсто породица користи благодети машина за посуђе.

Какво је стање са детерџентима за прање посуђа на тржишту? Шта одабрати у све већој понуди производа са огромним разликама у ценама.

– У време санкција фабрика „Симекс” из Врања и „Јуко хемија” из Бачког Јарка почињу производњу за то време и најпознатијих производа „аксел матик” и „азур”. Дуго година су практично ова средства била доминантна на тржишту, али од 2000. године почиње озбиљан увоз пре свега производа „калгонит” који је и један од водећих брендова у свету. Од 2005.„Хенкел-Мерима” увози „сомат” који је „Хенкелов” производ за ту намену. Године 2009.„Беохемија Инхем” уводи на тржиште таблете „спин ол ин ван” – објашњава Благојевић.

Само прање у машини одвија се кроз четири фазе. Прва је претпрање врелом водом под притиском, чиме се кваси површина судова. Затимследи прање раствором детерџента, а последње две године је тренд да се употребљава 20 грама (таблета) или 20-40 грама прашка по циклусу прања. На крају долази испирање уз додавање сјаја који чини да се површина брзо осуши и добије сјај.

Модерне машине за судове имају и до 10 различитих програма прања који се бирају у зависности од стања и запрљања судова који се перу. Већина машина има посебне програме за стаклене чаше.

По хемијском саставу таблете односно прах су смеше билдера, базе активног кисеоника уз ензиме, нископенећих тензида, мириса и евентуално неке специјалне микрокомпоненте за активирање кисеоника. Сјај је по хемијском саставу раствор лимунске киселине, нејонског тензида и алкохола. Лимунска киселина раствара евентуално заостали каменац, тензид чини да је квашење побољшано, а алкохол убрзава сушење.

Таблете су концентровани таблетирани производи тежине око 20 грама, а модерна решења практично обезбеђују толики сјај да се често препоручује прање и без сјаја на крају.

– Када се говори о квалитету детерџената или таблета за прање посуђа, ситуација је иста као и код других производа хемијске индустрије. Домаћи производи су направљени од квалитетних увозних сировина, и могу се сматрати добрим за цену коштања. Увозни производи су оптерећени ценом маркетинга, транспорта и царине, па зато у старту имају вишу цену– сматра Благојевић.

Према његовим речима, квалитет у ужем смислу је практично унос ензима и базе активног кисеоника, уз укупан алкалитет производа. За разлику од детерџената за ручно прање посуђа где је алкалитет занемарљив, а такав и мора бити због очувања руку, код машинског прања, ефикасност прања се постиже баш високим алкалитетом флоте за прање.