Кампари, краљ аперитива у Италији

Рим – Већина Италијана је последњих година дискотеке на гласу и елитне ресторане гурнула у други план. Оно што се данас подразумева под добрим проводом јесте уживање у аперитиву, односно његовом синониму – кампарију.

У Риму је успешан излазак незамислив без овог италијанског пића.

Одмах после посла, велики број запослених може себи да приушти вече у граду са мало пара.

Оваква логика забаве представила је апсолутни погодак распространивши се последњих година и по улицама италијанске престонице. Управо 1800. Давиде Кампари, син оснивача истоимене куће пића „Гаспаре Кампарија”, лансирао је по први пут фамозну идеју о аперитиву у Италији. Марка „кампари” данас представља апсолутног лидера када су у питању коктели који владају италијанским и светским баровима и кафеима. Најпознатији коктел који је, може се рећи, потпуно колонизовао италијанску регију Венето, зове се „шприц”. Ради се о пићу које се може направити на бази кампарија или аперола, нешто блажег пића, а које једнако припада фамилији „кампари”. Класична варијанта „шприца” прави се мешањем аперола и прошека, а сервира се заједно са једном кришком поморанџе и маслином.

Занимљиво је да се ово јединствено пиће распространило на Апенинском полуострву захваљујући присуству Аустроугара у регији Венето, када се називало „шприцер”, а чинила га је мешавина белог сувог вина и газиране воде. Шприцер је управо комбинација која се и дан данас густира у најсевернијим деловима Италије, али и на Балкану.

Кафићи у Риму који представљају лидере када је реч о аперитивима, а посебно „шприцевима”, јесу „Френи и фрицјони” (у преводу, „Кочнице и квачила”) који се налази у познатом кварту Трастевере, „Лутес”, покрај трга Навона, и „Лес афиш”. Овај последњи представља право место где се могу у највећем стилу густирати кампари и аперол: сваке среде организују се тематски аперитиви где се служи углавном кампари у свим својим комбинацијама: на менију је могуће пронаћи више од двадесет различитих врста шприцева. Уз кампари и богат асортиман хране понуђене бесплатно, „Лес афиш” организује и мале позоришне представе и кабарее. (/slika2)

Кампари и данас потврђује своју традицију стару већ сто педесет година, а рецепт познатог светлоцрвеног аперитива љубоморно чувају само две особе. Ипак, одговорни директор ове куће Боб Кунзе, млади менаџер, Аустријанац рођен у Турској, изјавио је да је данас неопходно направити неки корак више. Како и сам сведочи, последњих година на савременом тржишту било је неопходно присвојити и друге мање марке: „скај вотку”, „аперол”, виски „глен грант”, грчки „узо 12”... Управо водећи се овом логиком, кућа „Кампари” је у последњих десет година потрошила отприлике милијарду евра присвојивши дванаест различитих пића.

На шестом месту у свету по производњи, „кампари” данас представља нешто више од марке познатог светлоружичастог пића. Захваљујући симпатијама Хемингвеја ова „црвена страст” данас је постала део глобалне културе живљења. Италијански гигант пића сваке године улаже превасходно у јединствени вид рекламирања на које је само 2008. потрошио пет милиона евра..

Уз помоћ присвојене вотке „скај”, кућа „Кампари” је освојила још једну од неприкосновених филмских икона, Сару Џесику Паркер: управо је Кери Бредшоу лежерно пила познату вотку у филму „Секс и град”. Овим последњим маркетиншким потезом и непревазиђеном логиком „продакт плејсмента”, Кампари је освојио и кључно, америчко тржиште.

М. Лаловић