Корупција уобичајена, грађани песимисти

БЕОГРАД - Корупција је уобичајена појава у Србији, сматра 90 одсто грађана, а број оних који сматрају да ће се ниво корупције смањити у наредној години једва прелази 10 одсто, резултати су испитивања јавног мњења које је спровео Медијум галуп (Медиум Галлуп).

Резултати показују да грађани боље препознају шта је корупција у политичком животу и изборним кампањама, да су мање спремни да плате мито, али да су неодлучни када треба да пријаве корупцију.

Према истраживању, објављеном на сајту Агенције за борбу против корупције (www.korupcija.gov.rs), укупно 45 одсто грађана сматра да се ниво корупције повећао у протеклих годину дана, а 38 одсто мисли да је остао исти.

Слична су очекивања и за наредну годину - трећина очекује више корупције, исти ниво корупције очекује готово половина испитаника - 45 одсто, док 13 одсто мисли да ће корупције бити мање.

Огромна већина испитаника, 89 одсто, верује да елита не брине за корупцију на нижем нивоу јер је не погађаја, да велика предузећа желе корумпирану владу јер имају користи од тога (77 одсто), те да политичари немају вољу да се боре против корупције јер и они имају користи од ње (87 одсто).

Политичке партије корумпираним оцењује 80 одсто грађана, што је за четири процентна поена више него у претходном истраживању.

Истраживање је спроведено у марту, и у међувремену, после првог истраживања, одржани су локални избори у неколико општина у Србији.

Међу грађанима је у том периоду порасла свест о томе шта је корупција у политици и у изборној кампањи. Поделу поклона током кампање корупцијом сматра 66 одсто испитаника, док је у октобру тако мислило 38 одсто.

Око 60 одсто грађана оцењује да је корупција финансирање нечије кампање како би се добило нешто заузврат, промоција странака коришћењем државног положаја, као и коришћење јавне позиције зарад помоћи пријатељима или за добијање поклона иновца.

Више од четири петине грађана верује да је судство битно за борбу против корупције али да је превише корумпирано да би испунило тај задатак. Неповерење у полицију нешто је мање - 71 одсто мисли да је превише корумпирана.

Проценат оних који мисле да је здравство корумпирано смањен је у односу на претходно истраживање - са 78 на 70 одсто, али међу одговорима оних који признају да су лично дали мито преовлађују тврдња да су платили лекару.

Трећина грађана је, наиме, чула да је неко њима близак дао мито у протекла три месеца, а шестина је казала да је имала то искуство у свом домаћинству. Међу њима 54 одсто тврди да је дало новац лекару, 19 одсто полицајцу (у претходном истразизвању 23 одсто), а 10 одсто службенику државне администрације.

Према резултатима истраживања, смањен је број грађана који су спремни да плате мито, али је нешто мањи и број оних који би пријавили надлежнима да им је мито тражено.

Као кључни проблеми који ометају сузбијање корупције препознаје се лоша контрола државних служби и распрострањена корупција у органима за спровођење закона. Грађани препознају владу као најодговорнију за сузбијање корупције, а као ефикасно средство наводе строге казнене мере и јачу контролу државе над јавном администрацијом.

За Агенцију за борбу против корупције чуло је 60 одсто испитаника, али трећина испитаника не може да процени какав је њен допринос борби против корупције. Око трећине сматра да је допринос Агенције мали, петина да је никакав, а 15 одсто мисли да Агенција знатно доприноси антикорупцијској борби.

Истраживање методом директног интервјуа спроведено је од 17. до 23. марта 2010. на територији Србије и учествовао је 601 испитаник. Реч је о другом истраживању за потребе канцеларије УНДП у Србији. Резултати првог истраживања, спроведеног у октобру 2009. године, представљени су 9. децембра.