Хитно смањити буџетски дефицит

Грчка економија је деценијама функционисала као релативно затворена економија, са карактеристично великим јавним сектором, приходом који је углавном потицао од услуга (нпр. туризам, бродовласништво), падом индустријске производње и извоза, као и са примарном домаћом потрошњом. Временом је у Грчкој дошло до великог буџетског дефицита, јавног дуга и дефицита текућих трансакција, уз пад конкурентности. Истовремено су одлагане неопходне структурне реформе пореског и пензионог система, тржишта рада и других важних области. Ови дубоко укорењени проблеми грчке економије посебно су дошли до изражаја током глобалне економске кризе, што је и довело до садашње ситуације.

Хитан и кључни приоритет Грчке је да смањи фискални дефицит земље и да почне да враћа поверење тржишта. Недавни пакет помоћи Европске уније и ММФ-а од 110 милијарди евра покриће финансијске потребе земље у наредне две до три године и обезбедити довољно времена да владин амбициозни програм, који има за циљ хитно смањење буџетског дефицита, почне да показује резултате.

Поред смањења буџетског дефицита Грчка, такође, треба да реши питање развоја. Напори на пољу фискалне консолидације требало би да буду праћени структурним променама и реформама на дуге стазе како би се обезбедила дугорочнија конкурентност земље, као и иницијативама за подстицање раста и инвестиција, у циљу ублажавања ефеката строгих фискалних мера и редуковане потражње. Неопходно је такође стимулисати и промовисати иницијативе у предузетничком и приватном сектору.

Грчки банкарски систем игра кључну улогу у финансијској стабилности Грчке и ширег региона. У овим временима пуним изазова грчке банке су доказале да су отпорне и способне да послују успешно у веома захтевним околностима. Остале су профитабилне и успеле су да побољшају јаку капиталну позицију у односу на 2009.

Сем очигледне „лекције” о важности фискалне дисциплине сваке земље коју могу да науче из грчке кризе постоји још нешто што се тиче и свих осталих европских земаља – грчка криза довела је у питање ефикасност еврозоне и снагу евра. Ова питања, која такође служе као основа за шпекулативну трговину, разрешена су најављеним механизмом стабилизације вредним 750 милијарди евра за помоћ земљама чланицама у случају потребе. Овај механизам и нове мере Европске централне банке доказују решеност ЕУ да штити финансијску стабилност у области евра и умањи краткорочну забринутост за солвентност појединих чланица еврозоне код којих је дошло до погоршања фискалног положаја и динамике дуговања. Увођење ових нових мера дефинитивно гарантује да економије ових земаља неће морати да се ослањају искључиво на тржишта капитала како би измириле своје финансијске обавезе и потребе за финансирањем дефицита.

Кад је реч о Србији, она је у бољој фискалној позицији од већине европских земаља. Буџетски дефицит од око четири одсто релативно је низак у односу на окружење, а исто важи и за јавни дуг, који је испод 40 одсто БДП-а. Поред тога, споразум са ММФ-ом даје позитиван допринос макроекономској стабилности. Међутим, свакако да постоје и значајни изазови, као што је ниска стопа извоза, зависност од опоравка других земаља које су главни трговински партнери Србије, висок степен „евроизације’’ економије, повремено спор напредак одређених структурних реформи...

Зато су недавне иницијативе везане за „деевроизацију’’ економије (нпр. промовисање динарских кредита, издавање дугорочнијих државних обвезница, итд.) добродошле. Исто важи и за најављени „закон о фискалној одговорности’’ који ће – ако буде усвојен – законски ограничити ниво јавног дуга.

Важно је рећи и да земље централне и југоисточне Европе остају главни стратешки циљ грчких банака, посебно Еуробанк ЕФГ групе. На време смо ушли на ова тржишта, уложили знатан капитал и ресурсе и позиционирали се као банке од системске важности у већини земаља, укључујући Србију. И даље смо снажно посвећени овом региону и у доброј смо позицији да остваримо предности из његовог даљег зближавања, које је можда одложено због кризе, али је неизбежно.

Председник Извршног одбора Еуробанке ЕФГ