Коначно срећни у својој кожи

„Од када знам за себе осећала сам се као жена. Била сам заробљена у мушком телу. Иако су ми родитељи куповали одећу за дечаке, ја сам тајно облачила сестрину гардеробу. Коначно, после 42 године, указала ми се прилика да не лажем ни себе ни друге. Подвргла сам се операцији и сада сам срећна. Родитељи су прво били разочарани, питали се где су погрешили, а сада мислим да су ме прихватили такву каква сам”, прича Р. Ђ., која је једна од 150 грађана Србије који су у протекле две деценије одлучили да промене пол. Због неупоредиво нижих цена у односу на друге хируршке центре у региону али и врхунског квалитета услуге, београдском тиму стручњака поверење је до сада указало и више од 100 странаца, који се нису осећали добро у својој кожи.

Да није реч о занемарљивим разликама у цени потврђују и подаци да у Америци операција промене пола кошта од 15.000 до 50.000 долара, док оваква „ванстандардна услуга” за грађане Србије стаје око 500 евра (плаћају се само трошкови потрошног материјала). За стране држављане ценовник је нешто увећан (око 2.000 евра) али је цена и даље седам пута нижа у односу на најјефтинију прекоокеанску понуду.

„Промена пола је табу тема, пре свега зато што људи нису спремни да схвате да није реч о хиру, већ о здравственом проблему, што је основни и једини разлог за промену пола. Међутим, у последње време се мења однос према том проблему”, изјавио је за Танјуг уролог Мирослав Ђорђевић, члан београдског тима за транссексуалну хирургију.

Први корак у овом сложеном процесу јесте одлазак код психијатра, који током разговора, који могу да трају годинама, треба да установи да ли пацијент заиста има поремећај полног идентитета. Следи одлазак код ендокринолога и започињање хормонске терапије, која до краја живота захтева редовну контролу. Тек након писмене сагласности оба стручњака доноси се одлука о подвргавању хируршком захвату.

Посебна одобрења за малолетнике

Иако је на почетку био већи број захтева да се из мушког „пређе” у женски пол, временом се тај однос уравнотежио. Такође, уочено је и спуштање старосне границе особа које се подвргавају овој операцији.

„Промени пола у последње време прибегава све млађа популација између 18 и 30 година. У разговору са њима врло често дођемо до податка да се они од раног детињства осећају као припадници оног другог пола”, истакао је Ђорђевић и додао да се на такав хируршки захват чека док пацијент не изађе из пубертета.

У неким земљама, као што су Шпанија, Аустралија, Холандија и Немачка, операцији ипак могу да се подвргну особе млађе од 18 година. Тако је почетком године један 16-годишњи Шпанац, након две године рада са психијатрима и узимања хормонске терапије, оперисан у болници у Барселони. Према речима лекара, пацијент је себе од четврте године доживљавао као особу женског пола. Сагласно шпанском законодавству, интервенцију малолетног пацијента одобрио је судија. Без обзира на законске могућности, према проценама Светског удружења које се брине о здрављу особа промењеног пола, операцији овог типа ипак је боље подвргнути се после достизања пунолетства или након најмање две године сексуалног живота у постојећем полу. У Шпанији се сваке године обави најмање 50 оваквих операција. Због сложености захвата није могуће предвидети колико ће операција трајати. Некада се заврши за пет, а некада траје и десет сати. Гинеколошко-акушерска клиника „Народни фронт” од Министарства здравља добила је дозволу за обављање те операције.

Прву операцију код нас извео Сава Перовић

Прва операција промене пола у свету урађена је 1950. године, док је код нас прву интервенцију тог типа обавио академик Сава Перовић, 1989. године.

Колико је интересовање за промену пола у Бразилу, најбоље сведочи чињеница да се ове операције од 2008. године врше бесплатно, односно да се финансирају из државног буџета, упркос протестима одређених религијских група. Пацијенти морају имати најмање 21 годину и морају испунити двогодишње процене психолога, које се обављају у државним здравственим установама. Због двогодишњег стажа, тек ове године постале су могуће прве бесплатне операције. Процена бразилског министарства здравља је да ће се један од 10.000 људи у тој земљи подвргнути овом хируршком захвату. Пре одлуке, највећи број операција обављао се у приватним клиникама по ценама од око две и по хиљаде долара.

У документу који је потписао министар Жозе Хомеш Темпорао наводи се да је операција промене пола људско право и да пацијенти који је захтевају заслужују хуману помоћ која је ослобођена дискриминације због њиховог сексуалног опредељења.

Да ни Куба више није изолована по питању одобрења операција овог типа, које су крајем 1990. биле забрањене, сведочи и одлука министарства здравља да одобри ове врсте интервенција. Кћерка председника Раула Кастра Маријела Кастро, сексолог и борац за права хомосексуалаца, води Центар за сексуално образовање који припрема транссексуалце за операцију промене пола. Како је навела, њих 19 спремно је да се подвргне том захвату. У својим акцијама, Маријела подржава лезбијке које желе да се подвргну вештачкој оплодњи, што је тренутно забрањено на Куби.

Прва успешна операција промене пола на Куби изведена је 1988. године. После тога је уследила забрана, да би се сада операције изводиле о државном трошку јер Куба има бесплатан систем здравствене заштите. Због тешке економске ситуације, ову одлуку пратили су и протести грађана, који су се бунили што ће новац намењен побољшању стандарда живота бити потрошен на извођење операција.

Промену пола прати и низ других промена, од реакције окружења до докумената. Прва је крштеница, а онда лична карта, пасош, здравствена књижица, возачка дозвола. Нова документа морају се извадити најкасније 15 дана после промене података у матичној књизи рођених.

З. К.